Njen recept je jednostavan: Ona obožava da čisti i sređuje kuću..
I dok društvenim mrežama gospodare statusi majki koje su se oslobodile okova održavanja domaćinstva zarad vremena koje provode sa svojim mališanima, blogerka Erin Parsons osetila je potrebu da kaže šta ona misli o tome. Ovo je njena priča…
„Stalno možemo da čujemo stavove poput: nered u kući čini srećan dom; prljava kuća je znak da su deca voljena; gde je lom, tu si i uspomene; čista kuća je znak dosadne domaćice…
Svaki put kad čujem neku takvu tvrdnju ja se iznerviram. Ja sam pedantna, možda i previše. Moja deca su navikla na buku, pa mogu i da spavaju dok ja usisavam. Navikli su da pokupim sve njihove igračke pre nego što izađemo iz kuće. Oni žive u čistoj i urednoj kući. I to je i dalje dom! Oni su srećni. I u tom domu nastaju lepe uspomene. Radozali su i pametni. A ja sam zabavna osoba!
Majka tvrdi da je rečima izlečila autizam kod sina: Evo šta mu je svako veče govorila!
Nisam savršena. I nisam u svakom trenutku zabavna, ali sam uvek dobra majka. Svi imamo različit pristup životu i roditeljstvu. Naš način života ne utiče na sreću i ljubav u domu. Sreća je zarazna – počinje od jedne osobe. Moj deda je uvek govorio: „Kada mama nije srećna, niko nije srećan.“
Pametan čovek, a ta izjava je zaista istinita. Za mene je sreća slaganje začina po abecednom redu, pod bez mrvica, svaka stvar na svom mestu. Srećna sam kada su igračke lepo složene i kada kućom vlada miris svežine.
Kada je toalet čist, ja sam srećna i raspoložena da se igram sa svojom decom. Mi stalno pravimo nered. Lego kocke su razbacane, kao i automibili i bojice. Mi pravimo kolačiće sa šarenim perlicama. Na stočiću u dnevnoj sobi su zalepljene sličice, a gostima kažem da smo u fazi pravljenja mozaika. Život je lep. Mi se igramo. Mi čistimo i sređujemo lom. Moja deca ne mogu biti srećnija.
Poruka za mame koje nisu opterećene sređivanjem – ne brinite. Zovite to karmom ili kako god, moja dvogodišnja ćerka je verovatno najneurednije dete na planeti. Ja se trudim najbolje što mogu da vaspitavam dete čija je priroda tako različita od moje. Ona je takva kakva jeste. A ja sam opterećenja sređivanjem. Moja deca će naučiti da žive s osobom kakva sam ja, a ja s njima kakvi jesu.
Ja sam uvek bila ovakva, čak i kad sam bila dete. Sređivanje sobe mi je bila igra i tako sam nagovarala najbolju drugaricu da mi pomogne i igra se sa mnom. I ona je pristajala! E to je prijateljstvo! Mnogo je saveta tipa – kada se dete rodi oprostite se od čiste kuće i pustite u svoj život nered i haos.
Imaju 30 godina i usvojili su dete sa posebnim potrebama: To je posebna vrsta ljubavi!
Ja sam tad pomislila: „Prihvatam izazov!“
okazaću svima da to ne mora da bude tako. I uspela sam. Ja uvek čistim nešto. I deca mi stalno prave nove obaveze. Evo, na primer, jutros je moja dvogodišnjakinja stavila ruku u moju kafu. Sve je bilo isprskano. Ne brinite, kafa je bila hladna. I da, popila sam je – i dalje je bila ukusna.
Izvinjavam se mamama koje nisu opterećene čišćenjem, ali i mi smo srećni. I mi smo blesavi i zabavni. I mi stalno stvaramo uspomene. Pretpostavljam da ulepljeni podovi i haos u kući nisu razlog zbog kog su deca srećna. Sreća se ne meri veličinom gomile opranog veša, a lepe uspomene nisu posledica pretrpanih fioka. Možda bi trebalo preimenovati popularne statuse u „U neurednoj ili sređenoj kući naša deca žive svoje snove“, jer baš kao i u neurednim kućama, naš čist dom je zabavan, pun ljubavi i lepih uspomena. I ima čist toalet.
Izvor: yumama.com