Јутрос у ауту ме син упита. Натерао ме је да се вратим у прошлост, само једном реченицом. Више бака није на дохват руке….
Када је време тако брзо прошло и кад смо одрасли са пуно досадних приоритета? Боримо се сваки дан, за нешто за што нисмо сигурни ни да желимо…а заправо бакина кућа је оно што сви требају да би били сретни.
Бакина кућа је место где казаљке сата одводе са нама годишњи одмор и минуте полако пролазе.
Бакина кућа је место где се чини да једноставна тјестенина и домаћи хљеб су најукусније јело.
Бакина кућа је место у којем невино поподне може трајати вечност игара и маштања.
Бакина кућа је место у којем ормари скривају стару одећу и тајанствени алат.
Бакина кућа је место где се закључане кутије претварају у тајне шкриње с благом, спремне за откривање.
Бакина кућа је место где играчке ретко долазе спремне, измишљају се на лицу места.
Бакина кућа је место у којем је све мистериозно могуће, магија се догађа и без бриге.
У бакиној кући налазимо остатке детињства наших родитеља и почетка нашег живота.
Бакина кућа, адреса је адресе наше најдубље наклоности, где је све допуштено.
Тај луксуз више ми не припада, нажалост, живетће са мном, само у успоменама. Ипак, да могу наручити сада било коју наруџбу свих наруџби на свету, наручила бих исту.
„Могу ли спавати код баке вечерас?“
~ Непознати аутор