Просто је зачуђујуће колико су различите и многобројне „ситуације“ на игралишту; такође и колико смо ми невешти у мирољубивој, а асертивној комуникацији.
Ми се руководимо овим принципима:
-
Будимо позитивни. Ширимо позитивну енергију. Никоме не треба дежурни мргуд који има своје мишљење о свему и о свакој ситуацији (кхм, кхм).
-
Не дирај туђе дете или предмет који оно држи. Ако нам нешто треба од њега, комуницирамо са његовим родитељима.
-
Не подривај ауторитет других родитеља. Увек са свима разговарај љубазно.
-
Не тужакај. „Твоје дете не да мом детету играчку“. Не.
-
Заштити своје дете од нежељених и непријатних комуникација са одраслим особама – на пример, ако га одрасла особа склања са љуљашке, обраћа му се на неодговарајућ начин и дозвољава да се његово дете насилно понаша са вашим. Заузми се и за себе, ако се теби неко обраћа на начин који шкоди теби или твојој деци. Пријатно? Не. Неопходно? И те како.
-
Пусти дете да ризикује да падне, да се удари или огребе – то је здраво за моторику, сналажљивост, самоочување, интелигенцију, самопоуздање, имунитет.
-
Ако нико не тражи своју играчку, она је јавна. Како да дете пита за коришћење када нема појма чија је. Његова је.
-
Ако друго дете тражи своју играчку коју држи ваше дете – пусти децу да комуницирају. Иако њихово „молим“ и „хвала“ више личи на врисак мачки у терању – то је и даље преговарање и комуникација. Докле год можеш да издржиш – што дуже то корисније за самопоуздање и социјализацију.
-
Не говори туђој деци (и другим родитељима!) како да се понашају, шта могу и шта не могу, шта је дозвољено а шта није. Покажи мало скромности и самоконтроле и сачувај своје паметовање за свој блог или фејсбук.
-
Не питај за узраст и вербални/моторички напредак детета. То је лично, и увредљиво за ваше дете.
-
Не вређај и не туци. Никад, нигде и ни у шали (иако би, барем ово, требало да се подразумева).
Да ли ова правила решавају све конфликте на игралишту? Наравно да не. Не можемо да се понашамо исто у свим ситуацијама.
Нећу уместо мог трогодишњака тражити његову играчку коју држи друго дете (јер је њему тренутно потребно да вежба комуникацију и договарање), али ћу помоћи својој једногоипогодишњој девојчици да до ње дође (јер она се бори и отима за своје ствари од јутра до мрака, а на игралишту јој треба да се на миру сама погира).
Извор: Змајка