Maме, ово су основна правила лепог понашања на игралишту

фебруар 14, 2016

Просто је зачуђујуће колико су различите и многобројне „ситуације“ на игралишту; такође и колико смо ми невешти у мирољубивој, а асертивној комуникацији.
mama igraliste
Ми се руководимо овим принципима:

  • Будимо позитивни. Ширимо позитивну енергију. Никоме не треба дежурни мргуд који има своје мишљење о свему и о свакој ситуацији (кхм, кхм).

  • Не дирај туђе дете или предмет који оно држи. Ако нам нешто треба од њега, комуницирамо са његовим родитељима.

  • Не подривај ауторитет других родитеља. Увек са свима разговарај љубазно.

  • Не тужакај. „Твоје дете не да мом детету играчку“. Не.

  • Заштити своје дете од нежељених и непријатних комуникација са одраслим особама – на пример, ако га одрасла особа склања са љуљашке, обраћа му се на неодговарајућ начин и дозвољава да се његово дете насилно понаша са вашим. Заузми се и за себе, ако се теби неко обраћа на начин који шкоди теби или твојој деци. Пријатно? Не. Неопходно? И те како.

  • Пусти дете да ризикује да падне, да се удари или огребе – то је здраво за моторику, сналажљивост, самоочување, интелигенцију, самопоуздање, имунитет.

  • Ако нико не тражи своју играчку, она је јавна. Како да дете пита за коришћење када нема појма чија је. Његова је.

  • Ако друго дете тражи своју играчку коју држи ваше дете – пусти децу да комуницирају. Иако њихово „молим“ и „хвала“ више личи на врисак мачки у терању – то је и даље преговарање и комуникација. Докле год можеш да издржиш – што дуже то корисније за самопоуздање и социјализацију.

  • Не говори туђој деци (и другим родитељима!) како да се понашају, шта могу и шта не могу, шта је дозвољено а шта није. Покажи мало скромности и самоконтроле и сачувај своје паметовање за свој блог или фејсбук.

  • Не питај за узраст и вербални/моторички напредак детета. То је лично, и увредљиво за ваше дете.

  • Не вређај и не туци. Никад, нигде и ни у шали (иако би, барем ово, требало да се подразумева).

Да ли ова правила решавају све конфликте на игралишту? Наравно да не. Не можемо да се понашамо исто у свим ситуацијама.
Нећу уместо мог трогодишњака тражити његову играчку коју држи друго дете (јер је њему тренутно потребно да вежба комуникацију и договарање), али ћу помоћи својој једногоипогодишњој девојчици да до ње дође (јер она се бори и отима за своје ствари од јутра до мрака, а на игралишту јој треба да се на миру сама погира).

Извор: Змајка

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама