Имати унуке прави је дезерт живота, прочитала сам једном. Гледајући своје родитеље како у мојој деци уживају, потпуно схватам ову изреку.
И то, баш уживају. Упијају сваки тренутак, као да се боје да не пропусте нешто јако важно. И разумем зашто је то тако. Негде су остали жељни нас, своје деце, јер док смо ми одрастали, морали су да мисле о толико ствари, да нису стигли да уживају.
Разумем их. Јер, поред свега тога, бити бака или дека је сама радост, а нула стреса. То је оно кад имате право да у деци уживате, право да их без гриже савести размазите, а о васпитању, дисциплини, границама, мислиће родитељи. Оно кад имате времена за бескрајне загрљаје, мажења, право да дозволите један сладолед више него што би смело, а одговорност да „штету“ поправи је на неком другом. Бити бака или дека прави је еликсир живота. Временска машина. Ма благослов.
Али дружење са бакама и декама благотворно је и за децу.
Заправо, студије су јасно показале да када бака и дека проводе доста времена са унуцима, то је корисно за све – и за бака и деке, и за унуке, па и за родитеље који имају коме да се окрену за савет, подршку, помоћ.
Оно што је посебно занимљиво и што, можда, нисте знали, јесте да је спроведено више истраживања која су показала да постоји посебна веза између баке по мајци и њених унучића. Према једној од њих, у већини урбаних средина, баке углавном више помажу и ангажују се око унучића, од дека. А баке по мајци, нарочито.
Мамина мама обично има јачу везу са својим унуцима, научници верују зато што је она родила ћерку која је родила то унуче. У многим породицама баке по мајци преузимају и више одговорности и више помажу око деце, проводећи више времена с њима.
Занимљиво је што, према писању портала Science Daily, ово има и еволутивно објашњење, пошто су они чланови породице који су за породицу везани по мајчинској линији по правилу „важнији“ од оних који су везини по очевој линији.
„Кроз еволуцију, жене су уз породицу увек биле везане безусловно, односно, бака и дека по мајци увек су могли бити сигурни да је унуче део њих, него што су то били бака и дека по оцу. Зато се претпоставља да су бака и дека по мајци обично спремни да учине више за унуке, од очевих родитеља.“
Као неко ко је одрастао у заједници, са баком и деком по оцу који су ме волели безусловно, не могу да потврдим да је ова теорија потпуно тачна. Ипак, верујем да је повезаност женске деце с мајкама која је свакако јача од повезаности са свекрвама, један од разлога што мамина мама обично буде „омиљена бака“ унучићима.