Родитељи мале деце данас више него икад брину о томе да ли су њихова деца постигла довољно, научила све што треба да знају у узрасту у ком су тренутно. Ако имају четири године, а поједини другари већ препознају бројеве, док њихово дете то не може, родитељима се одмах пали лампица за узбуну.
„Зна ли Ана да броји до 50?”
„Да ли Стефан има фонд речи од бар 300? Толико би требало у његовом узрасту.”
„Ради ли Андрија квантну физику већ?”
Иако рана едукација креира неке важне основе за будући академски развој детета, многе родитеље ће можда изненадити информација да су друштвене вештине далеко бољи „прогностичари” тога какво ће дете постати кад одрасте.
Без обзира на то колико су рано научили да читају или колико су им родитељи зарађивали, деца која су у предшколском узрасту показивала добро развијене друштвене вештине имала су веће шансе да упишу и заврше факултет, запосле се и остану у оквирима друштвено-прихватљивог понашања, од деце која су показала слабији ниво социјалних компетенција.
Ових пет друштвених компетенција су најважније и управо њих треба да негујете код своје деце од најранијег узраста:
1. Како да се играју са другом децом
Игра је врло моћан алат за развој у раном узрасту. Играјући се са другима, деца уче да преговарају, решавају проблеме, чекају свој ред, деле и експериментишу. Можете помоћи свом детету да изгради ове вештине тако што ћете се трудити да организујете игру са другом децом и дете изводите што више у паркове где су његови вршњаци.
Оно што је важно нагласити је да, иако плес, фудбал или неке друге организоване активности имају своје вредности, деци је неопходно вреле за неструктирирану, слободну игру са другом децом где ће бити надгледани, али не и усмеравани од стране одраслих
2. Како да решавају проблеме
У страху од тога да ће свађа међу децом ескалирати, родитељи се врло често умешају како би решили проблем, чак и онда када то није потребно. Узеће играчку око које се деца свађају, покушати да понуди другу или ће можда раздвојити децу, да се играју у различитим просторијама. Ми смо добри у решавању проблема зато што, кад сте родитељ, МНОГО вежбате. И нашој деци је та вежба потребна.
Зато, када следећи пут ваше дете буде имало овакав проблем, укључите га у решавање. Питајте га да опише шта се дешава, заједно размотрите могућа решења и испробајте једно од њих. Ви сте још увек активан играч у том процесу, подржавате дете, али уместо да све обављате сами, у то сте укључили и дете.
Кад дете учите да решава проблеме, ви га уједно учите и да је у реду у нечему не успети па покушати поново, што је такође важна вештина. Када дозволимо детету да примени неко решење које је само предложило, дајемо им прилику да оцене своје искуство и можда размисле о томе шта су могли да ураде боље. Учимо их и да су грешке те које нам помажу да учимо и напредујемо.
3. Како да означи и препозна осећања
Деца која умеју да препознају емоције у свом окружењу су боља у проналажењу заједничког језика са људима који их окружују. Ову вештину код свог детета можете развијати тако што ћете му скретати пажњу на емоције и именовати их. То можете радити код куће, у парку („Изгледао си тако срећно кад си победио, осмех ти је био од увета до увета!”) али и док читате приче („Шта мислиш, како се он осећао кад се изгубио?”). Приче су, заправо, препуне емоција и конфликата и одличан су полигон за вежбу и зато што дете није само део тих емоција па му је у смиреном стању много лакше да их препозна и идентификује.
Оно што је такође важно, а о чему се много не говори, јесте и то да су нека опсежна истраживања показала да је претерана изложеност екрану „кривац” за то што је детету можда тешко да препозна туђе емоције. Зато се побрините да ваше дете проведе много времена у игри и интеракцији са другима, пре него са пикселима и светлима екрана.
4. Како да помогну кад је потребно
Помажући другима, деца уче да посматрају свет изване себе и препознају потребе других. Ако ви приметите и похвалите своје дете увек кад уочите да неком помаже, то ће га подстаћи да тако ради и даље.
Дајте детету једноставне прилике да помогне у кући – нека склони посуђе са стола, стави воће у чинију, дода бебину пелену, помогне млађима да се обуку – а када видите да је дете показало труд, без обзира на резултат, не штедите похвале.
Увек скрените детету пажњу када приметите да у вашем окружењу неко неком пружа било какву помоћ. Не пропустите да кажете „хвала” касирки у продавници, неком ко вам је придржао врата или помогао макар и најмањим гестом. Можете применити још један трик. Када се играте омиљеним играчкама, увек одаберите хероја свог детета да у игру чини добре ствари. Тако ће се и сами осећати као хероји када нешто добро ураде.
5. Како да контролишу импулсе
Контрола импулса је део извршне функције мозга коју контролише префронтални кортекс. Овај део мозга се у потпуности не може развити пре завршетка пубертета, али најбржи развој дешава се управо у раном детињству. Зато су деци потребне прилике да вежбају ову вештину.
Ово можете вежбати на много начин. Кроз манчмелоу тест о којем смо већ писали, или кроз игру.
Игре покрета које од детета захтевају да се на одређену команду заустави односно покрене омогућавају детету да вежба брзе промене и контролише импулсе покрета. Игре улога такође су одличне. Када детету доделите одређену улогу (или је само одабере), дете мора о улози да размисли, испланира, чека ред, посматра друге који су преузели улоге, поштује правила. На овај начин такође вежбају да посматрају свет изван сопствене перспективе.
Када погледате око себе и видите све те родитеље који вуку децу с једне активности на другу, можда ће вам се некад учинити да не радите довољно на академском развоју свог детета. Али, искуство каже да су друштвене вештине које ваше дете стекне у раном детињству, кроз лаган, једноставан процес игре и интеракцију са другима, заправо далеко важнији за њихов будући успех.
Приредила: А. Ц.