– Када је брачна заједница у корену лоша, ако су у њу партнери ушли неспремни и незрели за њу, и још ако мушкарац има неки проблем, велике су шансе да ће доћи до неког од облика насиља. – каже психолог Снежана Репац за Курир.
Она објашњава да, када је дете већ ту, а жена почиње да трпи насиље, у било ком виду, посебно је изражена та манипулација децом.
Тада жене, каже др Репац, направе калкулацију – шта могу да трпим и докле? Ту се прави животни салдо жена. Највећи параметар је дете, али се свакако поставља питање колико мајка познаје шта том детету треба? Због тога што нема где, због тога што је економски угрожена, па чак и зато што се боји осуде друштва, често не препознаје ризике таквог одрастања детета.
– Дете које живи поред оца насилника, нема право детињство. Дете које гледа мајку која трпи било који вид насиља, у својој глави покушава да реши дисбаланс, и постаје жртва породичне дисфункције. Дете тако уместо да улаже у себе, школовање, лични развој, сву своју пажњу усмерава на то да покуша да унесе баланс у породицу, јер је управо та породица, ма каква она била – извор преживљавања. Дете је тако принуђено да се бави голом егзистенцијом, због чега касније може да има депресивне симптоме или поремећаје понашања – објаснила је др Репац.
Врло често, мушкарац који злоставља жену, труди се да јој дете иако су можда још у заједници, „преотме“, углавном купујући његову љубав.
– Насилник манипулише дететом тако што не бира средства за придобијање дечје љубави. Он блати жену, а дете обасипа вредним поклонима. Уколико се и раставе, он ради исто то, с тим што такав мушкарац често поред себе има другу жену. Ако дође до растанка, за жену тек тад настаје пакао. Он прети да ће узети дете јер је његова сада већ бивша супруга „неспособна“ да се о њему стара. Жели да се ње „отресе“, застрашује је, иде чак и до тога да у Центру за социјални рад лаже, пријављује је за глупости, а детету стално прича како је „мама лоша“. Пракса је иначе показала да се ретко који мушкарац бори да буде сам са дететом, већ да и ако хоће да преотме дете од мајке, има неку другу жену поред себе – рекла је Репац, потом објаснивши профил личности жене која насиље трпи, на лажи наседа и боји се за дете чак и да јесте и да није у заједници са насилником.
– Жене које трпе и којима је лако манипулисати децом углавном су они типови личности који имају високу толеранцију на насиље. То је жена која има историју и искуства са траумама са злостављањима, и и даље трпи, пристаје на све, нема самопоштовања. Деца су изговор. Таква мајка није у могућности да размишља рационално, па дете које случајно чује да мајка остаје у браку због њега само себи потом набија кривицу.
Психолошкиња Снежана Репац мишљења је да уколико пар не може сам да преброди разлике, може да крене на породични третман, али да уколико у браку „не иде“ и дете све то гледа и јасно види – због њега и његове будућности боље је разићи се.
– Породичне терапије трају годинама и скупе су. Разлаз је ту најбоља опција и за жену и за дете. Увек је све боље од манипулације децом. Њима је породица микрокосмос, и манипулација истим оставља велике последице по дете у будућности. Деца не знају шта је лаж. Тај токсични елемент звани лаж дете упија и зато постаје у целом том вртлогу насиља заправо највећа жртва. Дете које је под таквим траумама мора да иде на разговоре са психологом. Веома је важно да дете прихвати све, за шта су велике шансе јер ако се детету све лепо објасни оно неће рећи „останите заједно иако се тучете“. Самим тим, не трпе ни дете ни жена.
Ако трпите насиље или знате неког ко трпи насиље, позовите СОС телефон 0800 35 00 36
Аутор: Сузана Трајковић
Извор: Курир / Зелена учионица