Колико се обрадујем детету које уме да каже “хвала”, “добар дан”, “како сте”. Увек ми измаме осмех деца из комшилука коју срећем свакодневно и кад онако, као мали папагаји, сви у глас понављају ове речи.
Тачно је да основно васпитање креће од куће. Међутим, свака кућа је друга прича, а како је Толстој рекао “само срећне породице једна другој личе”. Тако се не треба изненадити да се једнога дана ваше дете, које до тога момента никада није чуло псовку да ви знате, врати из вртића за мноштвом погрдних речи којима ни не зна значење.
Колико год било тешко прихватити чињеницу да се ваше чедо мења у складу са оним на шта наилази у школи и интеракцијом са својим вршњацима – морате бити истрајни када је у питању учење лепом понашању и манирима.
Ово су само неки од мноштва манира које малишани морају да знају од најмлађих дана:
Када нешто тражиш, кажи “молим вас”.
Када нешто добијаш, каже се “хвала”.
Ако неког повредиш, кажи “извини”.
Када сретнеш неког кога познајеш, каже се “добар дан” или “добро вече“.
Покуцај на затворена врата и сачекај одговор, пре него што их отвориш.
Када те неко пита “како си?” одговори и узврати истим питањем.
Немој називати људе погрдним именима.
Покриј уста када зеваш, кашљеш..
Увек помози старијима од себе.
Правилно користи прибор за јело.
Не исмејавај никог ни из једног разлога.
Ово су само неки од манира које морамо учврстити код наших малишана. Просто хтели то да признамо или не, живимо у неком чудном, искривљеном времену где се праве вредности и васпитање мање цене него што би требало. На родитељима је, пре свега, да се боре да те лепе врлине поново стекну важност коју су раније имале.
Тамара Роксандић