Марија Монтесори је талијанска педагогиња, лекарка и творац педагошке методе Монтесори. Увек је истицала важност окружења за децу током периода “упијајућег ума”. Оставила је веома јасна правила о томе како треба да изгледа радно окружење и каква треба да буде улога одрасле особе која води рад.
– Ако постоји једна ствар којом мора да се одликује подстицајно окружење за децу, то је ред. У оној мери у којој одрасла особа одржава или не одржава тај ред, рад ће бити успешан или јалов, говорила је Мариjа Монтесори.
Практична правила за наставнике:
1. Помно брините да окружење буде савршено чисто, уредно и организовано.
2. Улепшајте га бојама, а ако је потребно и шивењем.
3. Подучавајте употреби предмета; показујте практичне вештине – смиреним, тачним и грациозним покретима како би деца могла да их понове.
4. Ставите дете у подстицајно окружење и онда се повуците.
5. Непрестано посматрајте децу како не бисте пропустили да примијетите да неком треба помоћи.
6. Пожурите када сте позвани.
7. Слушајте децу и реагујте на њихова обраћања.
8. Не прекидајте их у раду.
9. Уважавајте децу и никада не исправљајте оне који греше (учите учење, а не исправљање).
10. Поштујте оне који се одмарају и посматрају друге како раде, не узнемиравајте их нити приморавајте на посао.
11. Будите неуморни у нуђењу рада онима који га одбијају и у подучавању оних који још нису научили и који и даље праве грешке.
12. Подстичите тихом будноћу, љубављу, присуством и њежним гласом.
13. Нека они којима сте потребни осете ваше присуство, а за оне којима нисте, будите неприметни.
14. Будите невидљиви за оне који су сопственим трудом завршили посао и који пружају надахнуће.