Jednog dana, u jednoj školi, učitelj je na tabli napisao sledeće:
9×1=1
9×2=18
9×3=27
9×4=36
9×5=45
9×6=54
9×7=63
9×8=72
9×9=81
9×10=90
Kad je završio, pogledao je učenike. Svi su mu se smejali. Prvi i najlakši odgovor bio je netačan. Učitelj je na to rekao: „Prvi odgovor sam namerno napisao pogrešno, jer sam hteo da vas naučim nečemu važnom: sutra će svet prema vama biti okrutan, kao što ste vi danas prema meni. Kao što vidite, napisao sam 9 ispravnih odgovora, ali niko od vas na to nije obratio pažnju. Svi ste primetili onaj jedan netačan. I svi ste se fokusirali na grešku, jednu grešku koju sam napravio. I tome se smejali.
Ovo vam bila lekcija: „Svet nikada neće ceniti dobra koja ste milion puta učinili, nego će kritikovati jednu grešku koju ste napravili“.
Nemojte se zbog toga obeshrabriti, nego se uzdignite iznad svakog podsmeha i kritike!
Da! To je životna istina!
Pitam se: „Da li je to svojstveno našem mentalitetu, da lako uočimo tuđe greške, a sve što je tačno i uspešno svrtavamo u kategoriju „to je tako normalno, to se podrazumeva“ i nemamo naviku da pohvalimo?“