Ученици осмих разреда у петак су завршили са редовном наставом, а од понедељка је кренула припремна настава за све предмете које полажу на завршном испиту. Важно је да ученици долазе на ове организоване часове и да их искористе за понављање градива на систематизован начин учења вођен од њихових наставника, који имају увид у њихова постигнућа и пропусте у знању. Заједничко проведено време у активностима учења је добра прилика и за друге вршњачке активности, али да поделе своје бриге, страхове, очекивања, планове.
Треба истаћи да припреме за овај испит на одређен начин трају од уписа у основну школу и почетка усвајања писмености, знања и вештина из различитих области, радних навика, вредности и свега што обележава њихово одрастање уз подршку различитих одраслих особа.
У осмом разреду се све активности учења појачавају. Градиво осмог разреда је углавном систематизација њихових стечених знања. Већина нових садржаја које уче у различитим областима имају функцију да повежу раније стечена знања. Током школске године су предметни наставници имали часове припреме кроз додатне и допунске часове или кроз посебно организоване часове у оквиру својих предмета. Чешће су примењивани тестови знања као облик провере наученог градива. Одржани су пробни испити, који су ученике увели у процедуру полагања завршног испита, тако да ће им све бити познато код полагања матуре. Анализом постигнућа на тестовима наставници, ученици и родитељи су могли да увиде где постоје пропусти у стеченом знању и где се треба више ангажовати.
Важно је осврнути се на протекле активности учења и припремања, јер је то процес који дуго траје и у који су сви уложили доста времена и напора. Ако сматрамо да учење траје неколико задњих седмица или да тек треба да почне, страхови и паника и немогућност доброг организовања времена значајно смањују капацитете учења. Овај наредни период до завршног испита треба да буде добро временски структуриран, са планом учења и других активности. Јасно дефинисане паузе и планирано време за различите активности у породици и са вршњацима доприноси квалитетнијем учењу и памћeњу обнављаног или наученог градива. У овом периоду не треба одустати од различитих активности у које су ученици били укључени током школске године. Већи део времена у учењу треба да буде посвећен понављању градива и решавају различитих задатака. Понављање градива читањем садржаја ствара утисак доброг знања. Ученику је све препознатљиво и изгледа му да је добро савладао све што је потребно. Понављање без гледања у уџбеник и решавање задатака представља заокруживање процеса учења. Добро је да извлаче кључне чињенице и информације и да их користе код утврђивања градива.
Последњи дан пред испит не треба учити
Довољно је да деца прелиставају уџбенике, свеске и да обрате пажњу на наслове, слике, илустрације или на кључне појмове код делове градива код којих су имали проблема да их усвоје. Вече пред полагање испита треба да припреме своје ђачке књижице са фотографијом и прибор који им треба за наставни предмет који ће полагати, како то не би ујутро стварало непотребну нервозу или панику.
Пред полагање треба да узму лаганији доручак и на време да крену у школу. Окупљање у школском дворишту и међусобна размена доприноси смањењу треме, која је природна у оваквим ситуацијама и која може да допринесе квалитетнијој концентрацији на самом испиту. Разредне старешине, наставници који тог дана немају обавезе у другим школама, стручни сарадници, директор школе имају своју улогу у оваквим тренуцима. Сви су они били део школског живота ученика и то треба да буду и тог дана. Често је довољно да их ученици виде и да су присутни. Понекад постоји потреба да попричају о неким мање или важним стварима или да дају нека упутства или да провере да ли су ученици понели све што им је потребно или само да буду са њима. Има родитеља који настоје да до последњег тренутка буду са својом децом. На тај начин их издвајају од вршњака и психолошког оквира који деци даје сигурност.
На самом испиту, након уласка у просторије у којима ће полагати испит, ученици треба да прате упутства која им дају дежурни наставници, а који долазе из других школа. Кад добију тестове, прво треба да прочитају сва питања, затим да почну са одговарањем. Са одговорима се креће од оних питања за која су одмах сигурни да знају одговор, а затим прелази на питања за која су мање сигурни. Тако смањују почетну трему и постижу бољу концентрацију. Питања треба пажљиво прочитати. Најчешће грешке се праве баш због брзог читања, што отежава препознавање или уочавање задатка. Ово је посебно важно код дужих текстова, у којима је најчешће садржан и одговор. Кад се заврши са тестом, треба још једном пажљиво прегледати тест и проверити шта је све урађено. Зна да се догоди да ученик прескочи целу страну или нека питања, да је знао одговор.
Не треба журити са попуњавањем одговора. Тестови су израђени тако да сви имају довољно времена да га ураде. Велики број ученика одговара прво графитном оловком, па онда подебљава хемијском. Одговори који су нису написани хемијском оловком се не признају и то треба преконтролисати. Ученици треба да напишу одговоре у предвиђеним местима у тесту, посебно кад је математика у питању. Дешава се да ученици превиде да коначан одговор напишу на месту које се захтева.
Школе обично припреме воду и чоколадице за ученике. Ако нису сигурни да их то чека у школи, треба да понесу са собом, да имају освежење. И на крају у овом периоду има доста нервозе и напетости, сви су појачано осетљиви, може доћи до различитих непријатних ситуација. Треба помоћи себи и детету да се кроз овај период прође са што мање трзавица и доста подршке, која може да се исказује на различите начине.
Ауторка је психолошкиња у Основној школи „Лазар Саватић“ у Београду
Извор: Данас