Maturanti, dan pred ispit nemojte da učite

25 juna, 2022

Učenici osmih razreda u petak su završili sa redovnom nastavom, a od ponedeljka je krenula pripremna nastava za sve predmete koje polažu na završnom ispitu. Važno je da učenici dolaze na ove organizovane časove i da ih iskoriste za ponavljanje gradiva na sistematizovan način učenja vođen od njihovih nastavnika, koji imaju uvid u njihova postignuća i propuste u znanju. Zajedničko provedeno vreme u aktivnostima učenja je dobra prilika i za druge vršnjačke aktivnosti, ali da podele svoje brige, strahove, očekivanja, planove.

Treba istaći da pripreme za ovaj ispit na određen način traju od upisa u osnovnu školu i početka usvajanja pismenosti, znanja i veština iz različitih oblasti, radnih navika, vrednosti i svega što obeležava njihovo odrastanje uz podršku različitih odraslih osoba.

U osmom razredu se sve aktivnosti učenja pojačavaju. Gradivo osmog razreda je uglavnom sistematizacija njihovih stečenih znanja. Većina novih sadržaja koje uče u različitim oblastima imaju funkciju da povežu ranije stečena znanja. Tokom školske godine su predmetni nastavnici imali časove pripreme kroz dodatne i dopunske časove ili kroz posebno organizovane časove u okviru svojih predmeta. Češće su primenjivani testovi znanja kao oblik provere naučenog gradiva. Održani su probni ispiti, koji su učenike uveli u proceduru polaganja završnog ispita, tako da će im sve biti poznato kod polaganja mature. Analizom postignuća na testovima nastavnici, učenici i roditelji su mogli da uvide gde postoje propusti u stečenom znanju i gde se treba više angažovati.

Važno je osvrnuti se na protekle aktivnosti učenja i pripremanja, jer je to proces koji dugo traje i u koji su svi uložili dosta vremena i napora. Ako smatramo da učenje traje nekoliko zadnjih sedmica ili da tek treba da počne, strahovi i panika i nemogućnost dobrog organizovanja vremena značajno smanjuju kapacitete učenja. Ovaj naredni period do završnog ispita treba da bude dobro vremenski strukturiran, sa planom učenja i drugih aktivnosti. Jasno definisane pauze i planirano vreme za različite aktivnosti u porodici i sa vršnjacima doprinosi kvalitetnijem učenju i pamćenju obnavljanog ili naučenog gradiva. U ovom periodu ne treba odustati od različitih aktivnosti u koje su učenici bili uključeni tokom školske godine. Veći deo vremena u učenju treba da bude posvećen ponavljanju gradiva i rešavaju različitih zadataka. Ponavljanje gradiva čitanjem sadržaja stvara utisak dobrog znanja. Učeniku je sve prepoznatljivo i izgleda mu da je dobro savladao sve što je potrebno. Ponavljanje bez gledanja u udžbenik i rešavanje zadataka predstavlja zaokruživanje procesa učenja. Dobro je da izvlače ključne činjenice i informacije i da ih koriste kod utvrđivanja gradiva.

Poslednji dan pred ispit ne treba učiti

Dovoljno je da deca prelistavaju udžbenike, sveske i da obrate pažnju na naslove, slike, ilustracije ili na ključne pojmove kod delove gradiva kod kojih su imali problema da ih usvoje. Veče pred polaganje ispita treba da pripreme svoje đačke knjižice sa fotografijom i pribor koji im treba za nastavni predmet koji će polagati, kako to ne bi ujutro stvaralo nepotrebnu nervozu ili paniku.

Pred polaganje treba da uzmu laganiji doručak i na vreme da krenu u školu. Okupljanje u školskom dvorištu i međusobna razmena doprinosi smanjenju treme, koja je prirodna u ovakvim situacijama i koja može da doprinese kvalitetnijoj koncentraciji na samom ispitu. Razredne starešine, nastavnici koji tog dana nemaju obaveze u drugim školama, stručni saradnici, direktor škole imaju svoju ulogu u ovakvim trenucima. Svi su oni bili deo školskog života učenika i to treba da budu i tog dana. Često je dovoljno da ih učenici vide i da su prisutni. Ponekad postoji potreba da popričaju o nekim manje ili važnim stvarima ili da daju neka uputstva ili da provere da li su učenici poneli sve što im je potrebno ili samo da budu sa njima. Ima roditelja koji nastoje da do poslednjeg trenutka budu sa svojom decom. Na taj način ih izdvajaju od vršnjaka i psihološkog okvira koji deci daje sigurnost.

Na samom ispitu, nakon ulaska u prostorije u kojima će polagati ispit, učenici treba da prate uputstva koja im daju dežurni nastavnici, a koji dolaze iz drugih škola. Kad dobiju testove, prvo treba da pročitaju sva pitanja, zatim da počnu sa odgovaranjem. Sa odgovorima se kreće od onih pitanja za koja su odmah sigurni da znaju odgovor, a zatim prelazi na pitanja za koja su manje sigurni. Tako smanjuju početnu tremu i postižu bolju koncentraciju. Pitanja treba pažljivo pročitati. Najčešće greške se prave baš zbog brzog čitanja, što otežava prepoznavanje ili uočavanje zadatka. Ovo je posebno važno kod dužih tekstova, u kojima je najčešće sadržan i odgovor. Kad se završi sa testom, treba još jednom pažljivo pregledati test i proveriti šta je sve urađeno. Zna da se dogodi da učenik preskoči celu stranu ili neka pitanja, da je znao odgovor.

Ne treba žuriti sa popunjavanjem odgovora. Testovi su izrađeni tako da svi imaju dovoljno vremena da ga urade. Veliki broj učenika odgovara prvo grafitnom olovkom, pa onda podebljava hemijskom. Odgovori koji su nisu napisani hemijskom olovkom se ne priznaju i to treba prekontrolisati. Učenici treba da napišu odgovore u predviđenim mestima u testu, posebno kad je matematika u pitanju. Dešava se da učenici previde da konačan odgovor napišu na mestu koje se zahteva.

Škole obično pripreme vodu i čokoladice za učenike. Ako nisu sigurni da ih to čeka u školi, treba da ponesu sa sobom, da imaju osveženje. I na kraju u ovom periodu ima dosta nervoze i napetosti, svi su pojačano osetljivi, može doći do različitih neprijatnih situacija. Treba pomoći sebi i detetu da se kroz ovaj period prođe sa što manje trzavica i dosta podrške, koja može da se iskazuje na različite načine.
Autorka je psihološkinja u Osnovnoj školi “Lazar Savatić” u Beogradu

Izvor: Danas

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama