.Ako želite da vaša deca uspeju u životu, naučite ih da budu mentalno jaki, tvrdi psihoterapeut Ejmi Morin.
Mentalno jaka deca su pripremljena da se samouvereno nose sa izazovima i veća je verovatnoća da su razvila otpornost da se oporave od neuspeha, pokazuju istraživanja.
Izgradnja mentalne snage vaše dece počinje obraćanjem pažnje na to kako misle, osećaju se i ponašaju. Zatim, posvetite vreme i strpljenje da se rešite loših navika i ojačate dobre sve dok ne postanu prirodne. Budite tu za njih kada se bore i ne uspeju, tako da možete da im pomognete da procene gde su pogrešili, ali i da ih bodrite da pokušavaju sve dok ne postignu uspeh.
„Kada zabrljaju, potrebna im je pomoć da shvate: Kako da naučim iz ove greške? Ili: Kako mogu da uradim bolje? umesto da misle: Pa, da, nije ovo za mene. – i da odustanu.
Evo 7 stvari koje mentalno jaka deca nikad ne rade:
1. Mentalno jaka deca ne izbegavaju izazove
Deca se često plaše da probaju nove stvari, kao što je igranje novog sporta ili instrumenta, jer ne veruju da će biti dobra u tome. Možda pokušaju nešto jednom i odmah odustanu ako im ne ide dobro od početka.
Međutim, kada pokušavaju da urade teške stvari to ih može otvoriti ka novim veštinama i ponuditi im važne lekcije o suočavanju sa neuspehom. Naučite svoju decu da se ne kriju od neuspeha. Pomozite im da imenuju svoja osećanja, na primer, da priznaju koliko je frustrirajuće boriti se sa nečim novim.
Takođe možete pohvaliti detetov trud. Ako ga pohvalite samo kada dobije peticu na testu ili kada postigne pobednički gol u fudbalu, možda će biti manje verovatno da će isprobati nove aktivnosti ako se odmah ne istakne.
Pobrinite se da znaju da ste impresionirani time što se trude i bore.
2. Ne kriju svoje greške
Strah od priznanja greške može naterati decu da troše nepotrebnu energiju pokušavajući da je prikriju. Moraju da shvate da je u redu da prave greške i da mogu da ulože više energije u učenje od njih umesto da ih kriju.
Trebalo bi da želite da vaša deca uče iz svojih grešaka, tako da mogu da razviju nove veštine i da rastu kao pojedinci, umesto da se fokusiraju samo na kaznu, kaže Morin. Ona predlaže da budete otvoreniji za razgovore o greškama sa svojom decom i da ih pitate kako misle da mogu naučiti iz pogrešnih koraka. Zatim, kada priznaju da su uradili nešto pogrešno, „pohvalite ih što su pošteni… umesto da se samo ljutite na njih zbog onoga što vam priznaju“, kaže Morin.
3. Ne žale sebe
Ako vaše dete doživi neuspeh, dozvolite mu da izrazi svoja osećanja tuge kako bi prihvatilo razočaranje i nastavilo dalje. Koliko god bilo primamljivo odmah razveseliti dete, takođe ne želite da odbacite njegova osećanja.
U redu je pustiti decu da budu tužna neko vreme. Međutim, ovo bi trebalo da bude samo privremeno stanje uma. Ne želite da se zaglave u tom ciklusu, gde počnu da preuveličavaju koliko je to loše i počnu da predviđaju da nikada neće uspeti.
Uključite se ako vaše dete počne da govori preterano negativno, sa hiperboličnim frazama kao što su „„Ja sam najgluplje dete na svetu“ ili „Nikada neću moći da uspem“, kaže Morin. Pitajte ga šta bi reklo prijatelju koji je imao istu krizu samopouzdanja.
Deca zaista brzo kažu: „Pa, rekla bih svom prijatelju da samo uči i da će sledeći put bolje proći na testu.“
Deca obično mogu sama da dođu do rešenja.
4. Ne ponašaju se kao da ih nije briga
Postoji razlika između toga da se ponašate čvrsto i da budete mentalno jaki.
Roditelji ponekad pomešaju emocionalni stres sa nedostatakom mentalne čvrstine pa savetuju svoju decu da ne dozvole da ih stvari toliko uznemiravaju. Ali to samo dodatno zakopava njihove probleme, umesto da im pomaže da reše ono što ih muči na zdrav način.
I to je nešto što mogu naučiti gledajući vas. „Važno je da deca znaju da i vi imate osećanja ili se borite sa određenim stvarima“, kaže Morin.
Psihoterapeut Ejmi Morin predlaže vežbu koja će pomoći vašoj deci da razlikuju korisne emocije od štetnih, kako bi mogli da obrate više pažnje na prve. Neka se zapitaju: da li je ono što trenutno osećam prijatelj ili neprijatelj?
5. Ne ponižavaju druge ljude da bi se osećali bolje
Omalovažavanje drugih ljudi da biste se osećali bolje je klasičan znak niskog samopoštovanja. Ako čujete da vaše dete ponižava drugu decu, sednite da razgovarate s njim i pokušajte da dođete do korena ti negativnih osećanja. Možda je tužno zbog nečeg drugog ili se ranije osramotilo i želi da osramoti nekog drugog kako bi odvratilo pažnju od sosptvenih osećanja.
Zatim mu pomozite da shvati kako je moglo drugačije da reši situaciju.
„Moramo ih naučiti da razmišljaju tako da postoji mnogo načina da reše problem pored prve ideje koja im padne na pamet“, kaže Morin.
6. Ne podležu lako pritisku vršnjaka
Pritisak vršnjaka je nepopularan s razlogom: teško je slušati taj unutrašnji glas koji vam govori: „Ovo je loša ideja“.
Pokušajte da igrate uloge sa svojom decom da biste im omogućili da steknu samopouzdanje. Vežbajte šta bi radili u situacijama kada ih neko nagovara da rade nešto što zapravo ne žele.
Psihoterapeut Morin nudi neke primere šta deca mogu da kažu u tim situacijama:
„Ne hvala.“
„Ne radim to.“
„Ne zanima me.“
Deca mnogo puta postanu plen vršnjaka pritisak samo zato što nisu sigurni šta da kažu ili kako da se izvuku iz toga.
7. Ne osećaju se da imaju pravo na sve
Za izgradnju mentalne snage je veoma važno da naučite da osećate i izrazite zahvalnost za dobre stvari u životu. Ujedno može poboljšati samopouzdanje i smanjiti stres.
Kod dece koja osećaju da imaju pravo na sve manje je verovatno da će se truditi kako bi dobili ono što žele. Roditelji mogu da se suprotstave tom „osećaju prava“ tako što neće dati deci sve. Umesto toga pohvaliće ih za trud i napraviti sistem „nagrada“ za uložen napor.
„Smislite nekoliko ponašanja koje želite da vidite svaki dan, a ako deca to urade, dobiju žeton ili dva. I onda mogu da trguju svojim žetonima, bilo da idu u bioskop ili da im nabave patike koje zaista žele.“
Sistem pomaže da podseti decu na razlike između onoga što im „treba“ i onoga što „žele“ i za šta bi trebalo da nauče da rade, dodaje Morin.
