Kada postavite lepu fotografiju sebe ili svoje dece ili porodice na Instagram ili Fejzbuk, da li to činite zbog sebe ili zbog nekog drugog? Iskren odgovor bi verovatno bio: i jedno i drugo. Kad objavite fotografiju, skoro je sigurno da ćete malo sačekati, dok stignu prve reakcije. Lajk, komentar, bilo koja reakcija. To je ono što želimo. Što više reakcija, to se osećamo bolje i sigurnije. A ako ne dobijemo onoliko komentara i lajkova koliko smo očekivali, zapitamo se šta nije u redu sa tom fotografijom? Ili, još gore, šta nije u redu sa nama? Živimo u svetu koji je potpuno opsednut društvenim mrežama i potrebom da budemo na njima voljeni i prihvaćeni.
I ništa to ne bi bilo toliko strašno da oni ne gledaju. Da oni ne upijaju. Da oni ne uče od nas.
Odgajamo decu u vremenu kada lična sreća u potpunosti zavisi od drugih i njihovog stava prema nama. Kad je jedinica mere za sreću i osećaj samopouzdanja – lajk.
Dok su mala, naša deca oslanjaju se na nas da bi dobila pohvalu i priznanje. Kako rastu, raste i njihova potreba za prihvatanjem šireg kruga ljudi – nastavnika, prijatelja i konačno pratilaca na društvenim mrežama. Ovo može postati ozbiljan problem jer uvek postoji opasnost da se stvori neka vrsta zavisnosti. Više nije dovoljan lajk. Sad nam treba 100, 200, 500 da bismo bili zadovoljni.
Čovek je u večitoj žudnji za priznanjem. Od ranog detinjstva. Trogodišnjak će nacrtati krug i pokazati ga mami, a u njenim očima će tražiti potvrdu da je to dobro uradio. Petogodišnjak će izrecitovati pesmicu koju je u vrtiću naučio da vidi da li će mama i tata biti oduševljeni njim. Osmogodišnjak će na školskoj utakmici, čim postigne gol, okrenuti glavu prema mestu na tribini gde sede mama i tata, da vidi da li su oni to videli i da li su ponosni.
Sve je ovo prirodno, a naš posao je da procenimo koliko tačno priznanja i pohvale je našoj deci potrebno da bi rasla. Ali, previše pohvala je ono što ne želimo isto kao što ne želimo ni premalo. To je ono što može učiniti da prestanu da rade stvari koje vole iz ljubavi i zadovoljstva, a da počnu da ih rade samo da bi dobili priznanje okoline.