O, bože nepravedni, šta ćeš još navaliti na moju glavu! Nije ni najpametnija, ni najgluplja. Toliki krivi i nekrivi prožive život neprestano zijevajući. Zašto baš mene izabra da mi nikad ne bude dosadno? I uvijek moram da rješavam nerješive zadatke, kao treći brat u priči. A volio bih da mi malo bude dosadno, i lako, i glatko, i da mirno spavam ljetni dan po podne, i da se budim bez misli i bez muke, i da ne mislim na sutrašnji dan sa strahom.
(Tvrđava)
