“Онда је отац рекао: памти, несрећа је што код нас нико не мисли да је на правом мјесту, и свако свакоме је 
могући супарник; људи презиру оне који не успију, а мрзе оне који се успну изнад њих; навикни се на презир ако желиш мир, или на мржњу ако пристанеш на борбу. Али не улази у окршај ако ниси сигуран да ћеш оборити противника. Не упири прстом на туђе непоштење ако ниси довољно јак да то не мораш доказивати.”
(Дервиш и смрт)
“И заувијек сам остао гладан љубави и пажње: нико ме у животу није могао изненадити грубошћу, увијек сам је очекивао, а свако ме могао придобити па и преварити питомошћу, њежношћу, пријатељством; па и кад бих се преварио, опет сам увијек био спреман да налетим на исти мамац.”
(Сјећања)
…mudrost…mnogi će je pročitati…neki će je prepisati, bogami neki i prisvojiti, ali niko ili skoro niko će je tako ˝razumeti˝…ali je nikada neće primeniti…
Aferim Savo,sve si rekao!