Просветари примају на нивоу републичког просека. Однос између најниже и највише плате у просвети износи један према 1,7. Да ли је то мало, таман или како неки оцењују, и незаслужено за један део наставника?
Када су представници Владе Србије након великог штрајка просветних радника 2015. ставили потписе на споразум са синдикатима образовања, у члану три тог документа је писало да ће Влада, уз учешће синдиката, припремити посебан закон којим би се дефинисале плате свих запослених у јавном сектору, а који би се примењивао од 1. јануара 2016. Од тада је увођење платних разреда више пута одлагано, а најновије померање рока за 2025. годину министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић образлаже пандемијом и борбом за економски раст у време пандемије.
“Реформе зарада у јавном сектору имају импликације по буџет, а према искуству из других земаља, такве реформе су дугогодишње и захтевају додатну масу у буџету“, рекла је Обрадовић, поручивши да уређење система плата и даље остаје стратешко опредељење државе.
Представници Фискалног савета пак сматрају да је померањем рока за увођење новог система зарада Влада имплицитно признала да од ове реформе одустаје.
У закону о платама о јавном сектору који је усвојен пре четири године, али није у примени баш због платних разреда стоји да њиховим увођењем никоме плата неће бити смањена. То значи да нема нових пара, нема прерасподеле, ни могућности да се платни разреди уведу, коментарише ново одлагање Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Војводине.
Цео текст прочитајте на Нова економија