Prosvetari primaju na nivou republičkog proseka. Odnos između najniže i najviše plate u prosveti iznosi jedan prema 1,7. Da li je to malo, taman ili kako neki ocenjuju, i nezasluženo za jedan deo nastavnika?
Kada su predstavnici Vlade Srbije nakon velikog štrajka prosvetnih radnika 2015. stavili potpise na sporazum sa sindikatima obrazovanja, u članu tri tog dokumenta je pisalo da će Vlada, uz učešće sindikata, pripremiti poseban zakon kojim bi se definisale plate svih zaposlenih u javnom sektoru, a koji bi se primenjivao od 1. januara 2016. Od tada je uvođenje platnih razreda više puta odlagano, a najnovije pomeranje roka za 2025. godinu ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović obrazlaže pandemijom i borbom za ekonomski rast u vreme pandemije.
“Reforme zarada u javnom sektoru imaju implikacije po budžet, a prema iskustvu iz drugih zemalja, takve reforme su dugogodišnje i zahtevaju dodatnu masu u budžetu“, rekla je Obradović, poručivši da uređenje sistema plata i dalje ostaje strateško opredeljenje države.
Predstavnici Fiskalnog saveta pak smatraju da je pomeranjem roka za uvođenje novog sistema zarada Vlada implicitno priznala da od ove reforme odustaje.
U zakonu o platama o javnom sektoru koji je usvojen pre četiri godine, ali nije u primeni baš zbog platnih razreda stoji da njihovim uvođenjem nikome plata neće biti smanjena. To znači da nema novih para, nema preraspodele, ni mogućnosti da se platni razredi uvedu, komentariše novo odlaganje Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.
Ceo tekst pročitajte na Nova ekonomija