Ми, незаустављиви – капитално дело чувеног Харарија којим учи децу ЗАШТО треба да знају да се чувају корпорација много више него ЛАВОВА и слонова

Ако сте читали Сапијенс, онда већ знате ко је Јувал Ноа Харари – израелски историчар који има тај редак дар да од најкомплекснијих тема направи нешто што читалац хвата у лету и што га након читања оставља са мишљу: па ово је тако логично, како пре нисам то схватио? Харари је, речју, неко ко је уздрмао начин на који разумемо себе као врсту.

А онда је, негде 2022. године, одлучио да се остави по страни писање за одрасле и окренуо се онима који су заправо будућност. Деци и младима. И тако је настао серијал Ми, незаустављиви (Unstoppable Us), који је буквално постао сензација. New York Тimes бестселер, а што је најважније – деца су почела да се заиста интересују за људску историју. Цео серијал намењен је узрасту од 9 до 99 и може се назвати капиталним делом овог писца јер ће сигурно променити начин на који данашња деца размишљају о развоју цивилизације. А ако случајно не размишљају, сада уз Незаустављиве ће почети.

Централна порука серијала је да свет у којем живимо није морао бити овакав – људи су га таквим направили, и људи га могу променити. И то није само флоскула. Харари стварно верује да деца од девет година (па до деведесет и девет, како он каже) треба да буду укључена у разговоре о најважнијим питањима наших времена.

Шта доноси серијал?

Прва књига – Како смо освојили свет враћа нас у камено доба. Прати пут првих људи из Африке, објашњава како нам је ватра смањила стомаке, зашто је фудбал одличан пример људске сарадње и – зашто је новац најуспешнија бајка икада измишљена. Књига се бави нашом људском супермоћи: способношћу да стварамо приче и верујемо у њих колективно – од духова и силних богова до корпорација и новца.

Друга књига – Зашто свет није праведан је можда и снажнија. Харари тврди да су приче учврстиле неједнакости настале пољопривредном револуцијом. Објашњава како је тај наизглед безазлен прелазак са ловачко-сакупљачког на земљораднички начин живота довео до пореза, бирократије, школовања… и ропства.

Трећа књига – Како непријатељи постану пријатељи (која је тек изашла из штампе) бави се тим како су цивилизације међусобно комуницирале, колонирале, размењивале идеје – и гинуле једна за другу.

Након што нас је у првом тому одвео на пут из Африке и показао како смо освојили свет, а у другом објаснио зашто је пољопривредна револуција унела неправду у наше животе, Харари се у трећем тому – Како непријатељи постају пријатељи бави можда најважнијим питањем од свих: како то да људи, који су пре неколико хиљада година мирно сарађивали, трговали и мешали се, од‌једном постану непријатељи? И још важније – како ти исти непријатељи поново постану пријатељи?

Трећа књига нам, заправо, показује како смо успели да се договоримо око правила и идеја о томе како живот треба да изгледа. Зашто су ратови били (и још увек јесу) често вођени, и шта можемо научити из прошлости да бисмо створили мирнију будућност. Динамична прича попраћена је мапама, временским линијама и илустрацијама у боји које оживљавају ову невероватну сагу о нашој прошлости.

Зашто прочитати?

Зато што Харари не третира децу као мање интелигентна бића. Он им пружа истину – комплексну, понекад непријатну, али фасцинантну. Харари сматра да деца морају научити како да се чувају корпорација много више него што морају знати како да се чувају лавова или слонова CBC Радио. И можда је ту у праву.

Ово није књига која ће учити децу да меморишу датуме и имена владара. Ово је књига која им објашњава како и зашто је свет такав какав јесте. И најважније – да они могу бити ти који ће га променити.

Да ли треба да је читате заједно са децом? Апсолутно. Биће ту тема које ће тражити разговор. И још истраживања. И биће сигурно нових питања – а како, а зашто? Али није ли управо ТО циљ?

Ми вам овде остављамо увод аутора који ће вам, можда, боље од све га овога што сте изнад прочитали заголицати машту.