Ako ste čitali Sapijens, onda već znate ko je Juval Noa Harari – izraelski istoričar koji ima taj redak dar da od najkompleksnijih tema napravi nešto što čitalac hvata u letu i što ga nakon čitanja ostavlja sa mišlju: pa ovo je tako logično, kako pre nisam to shvatio? Harari je, rečju, neko ko je uzdrmao način na koji razumemo sebe kao vrstu.
A onda je, negde 2022. godine, odlučio da se ostavi po strani pisanje za odrasle i okrenuo se onima koji su zapravo budućnost. Deci i mladima. I tako je nastao serijal Mi, nezaustavljivi (Unstoppable Us), koji je bukvalno postao senzacija. New York Times bestseler, a što je najvažnije – deca su počela da se zaista interesuju za ljudsku istoriju. Ceo serijal namenjen je uzrastu od 9 do 99 i može se nazvati kapitalnim delom ovog pisca jer će sigurno promeniti način na koji današnja deca razmišljaju o razvoju civilizacije. A ako slučajno ne razmišljaju, sada uz Nezaustavljive će početi.
Centralna poruka serijala je da svet u kojem živimo nije morao biti ovakav – ljudi su ga takvim napravili, i ljudi ga mogu promeniti. I to nije samo floskula. Harari stvarno veruje da deca od devet godina (pa do devedeset i devet, kako on kaže) treba da budu uključena u razgovore o najvažnijim pitanjima naših vremena.
Šta donosi serijal?
Prva knjiga – Kako smo osvojili svet vraća nas u kameno doba. Prati put prvih ljudi iz Afrike, objašnjava kako nam je vatra smanjila stomake, zašto je fudbal odličan primer ljudske saradnje i – zašto je novac najuspešnija bajka ikada izmišljena. Knjiga se bavi našom ljudskom supermoći: sposobnošću da stvaramo priče i verujemo u njih kolektivno – od duhova i silnih bogova do korporacija i novca.
Druga knjiga – Zašto svet nije pravedan je možda i snažnija. Harari tvrdi da su priče učvrstile nejednakosti nastale poljoprivrednom revolucijom. Objašnjava kako je taj naizgled bezazlen prelazak sa lovačko-sakupljačkog na zemljoradnički način života doveo do poreza, birokratije, školovanja… i ropstva.
Treća knjiga – Kako neprijatelji postanu prijatelji (koja je tek izašla iz štampe) bavi se tim kako su civilizacije međusobno komunicirale, kolonirale, razmenjivale ideje – i ginule jedna za drugu.
Nakon što nas je u prvom tomu odveo na put iz Afrike i pokazao kako smo osvojili svet, a u drugom objasnio zašto je poljoprivredna revolucija unela nepravdu u naše živote, Harari se u trećem tomu – Kako neprijatelji postaju prijatelji bavi možda najvažnijim pitanjem od svih: kako to da ljudi, koji su pre nekoliko hiljada godina mirno sarađivali, trgovali i mešali se, odjednom postanu neprijatelji? I još važnije – kako ti isti neprijatelji ponovo postanu prijatelji?
Treća knjiga nam, zapravo, pokazuje kako smo uspeli da se dogovorimo oko pravila i ideja o tome kako život treba da izgleda. Zašto su ratovi bili (i još uvek jesu) često vođeni, i šta možemo naučiti iz prošlosti da bismo stvorili mirniju budućnost. Dinamična priča popraćena je mapama, vremenskim linijama i ilustracijama u boji koje oživljavaju ovu neverovatnu sagu o našoj prošlosti.
Zašto pročitati?
Zato što Harari ne tretira decu kao manje inteligentna bića. On im pruža istinu – kompleksnu, ponekad neprijatnu, ali fascinantnu. Harari smatra da deca moraju naučiti kako da se čuvaju korporacija mnogo više nego što moraju znati kako da se čuvaju lavova ili slonova CBC Radio. I možda je tu u pravu.
Ovo nije knjiga koja će učiti decu da memorišu datume i imena vladara. Ovo je knjiga koja im objašnjava kako i zašto je svet takav kakav jeste. I najvažnije – da oni mogu biti ti koji će ga promeniti.
Da li treba da je čitate zajedno sa decom? Apsolutno. Biće tu tema koje će tražiti razgovor. I još istraživanja. I biće sigurno novih pitanja – a kako, a zašto? Ali nije li upravo TO cilj?
Mi vam ovde ostavljamo uvod autora koji će vam, možda, bolje od sve ga ovoga što ste iznad pročitali zagolicati maštu.