Ја сам Милица. Ученица сам осмог разреда. Увек сам била одлична.
Из географије сам знала чак и то где се налазе пречице преко Алпа… На северу све промене времена. Шта времена!? Знала сам и за све промене расположења тамошњих становника.
То сте тражили од мене. Ја тражим да укинете такмичења и малу матуру.
Ја сам Милица. Увек сам била најбоља. Из ликовне културе, која ми баш и није лежала, постигла сам толико да сам могла насликати број 5 са свом осетљивошћу његових црта, који ми је редовно уписиван у Дневник. То сте тражили од мене.
Ја сам Милица. Равнодушна према физичкој лепоти, још равнодушнија према часовима физичке културе, али увек прва на часовима физичког васпитања. То сте очекивали од мене.
О државницима, ратовима, победама… нећу ни да пишем.
Рекох ли да сам Милица? Најлепша и најбоља дворанка ондашњих и овдашњих великана чије миљенице нису ни упола љупке као ја. То нисте очекивали од мене, али пошто сам таква каква сам, ја од вас очекујем неочекивано.
Укините такмичења и малу матуру.
Ја сам Милица. Поседујем чаробну моћ говора. Осећам страст према речима. Ја сам дело речи.
Таква каква сам, не осећам обавезу према вама, него према речима које, недовршене, као детињство траже да прекинете са такмичењима у којима тражеци грешку између видевши, видев и сл. терате Милице од себе.
Казах ли да сам Милица?
Да сам вредна?
Надарена?
Талентована?
Ви сте моји учитељи. Ви знате шта радите. Верујем да у мене гледате као у будућност нас младих, а не као у вашу садашњост, као у експеримент ваше вештине и вашег непресушног рада.
Нећу такмичења у којима ће вас неко бодовати. Код мене сте сви избодовани. Од првог дана. А чији је бод важнији од мог? Ничији.
Ја сам Милица. Ја сам против бодовања и мале матуре.
Својим успехом показала сам да сам најбоља и без тога.
Тачно знам. Осећам. Да ли је слика која приказује мене како се шећем сунцем обасјаном улицом, насликана због сунца или због мене?
Нећу такмичења.
Нећу бодовања… Јер розе шешир је некоме розе, а мени је дречав.
Најјача сунчева светлост некоме је врхунац сјаја, мени рађање месеца.
Нећу да се такмичим са другима. Хоћу борбу са својим мислима, са својим знањем, са својим талентом.
Нећу малу матуру. Довољно сам вам показала колико знам и умем до сада.
Ја сам Милица.
Уценица сам осмог разреда.
Увек сам била одлична.
Ја нисам оправдање вашег постојања, драги моји учитељи, ја сам смисао вашег постојања.
Нећу такмичења и матуру због бодова.
Ваша Милица