Ja sam Milica. Učenica sam osmog razreda. Uvek sam bila odlična.
Iz geografije sam znala čak i to gde se nalaze prečice preko Alpa… Na severu sve promene vremena. Šta vremena!? Znala sam i za sve promene raspoloženja tamošnjih stanovnika.
To ste tražili od mene. Ja tražim da ukinete takmičenja i malu maturu.
Ja sam Milica. Uvek sam bila najbolja. Iz likovne kulture, koja mi baš i nije ležala, postigla sam toliko da sam mogla naslikati broj 5 sa svom osetljivošću njegovih crta, koji mi je redovno upisivan u Dnevnik. To ste tražili od mene.
Ja sam Milica. Ravnodušna prema fizičkoj lepoti, još ravnodušnija prema časovima fizičke kulture, ali uvek prva na časovima fizičkog vaspitanja. To ste očekivali od mene.
O državnicima, ratovima, pobedama… neću ni da pišem.
Rekoh li da sam Milica? Najlepša i najbolja dvoranka ondašnjih i ovdašnjih velikana čije miljenice nisu ni upola ljupke kao ja. To niste očekivali od mene, ali pošto sam takva kakva sam, ja od vas očekujem neočekivano.
Ukinite takmičenja i malu maturu.
Ja sam Milica. Posedujem čarobnu moć govora. Osećam strast prema rečima. Ja sam delo reči.
Takva kakva sam, ne osećam obavezu prema vama, nego prema rečima koje, nedovršene, kao detinjstvo traže da prekinete sa takmičenjima u kojima tražeci grešku između videvši, videv i sl. terate Milice od sebe.
Kazah li da sam Milica?
Da sam vredna?
Nadarena?
Talentovana?
Vi ste moji učitelji. Vi znate šta radite. Verujem da u mene gledate kao u budućnost nas mladih, a ne kao u vašu sadašnjost, kao u eksperiment vaše veštine i vašeg nepresušnog rada.
Neću takmičenja u kojima će vas neko bodovati. Kod mene ste svi izbodovani. Od prvog dana. A čiji je bod važniji od mog? Ničiji.
Ja sam Milica. Ja sam protiv bodovanja i male mature.
Svojim uspehom pokazala sam da sam najbolja i bez toga.
Tačno znam. Osećam. Da li je slika koja prikazuje mene kako se šećem suncem obasjanom ulicom, naslikana zbog sunca ili zbog mene?
Neću takmičenja.
Neću bodovanja… Jer roze šešir je nekome roze, a meni je drečav.
Najjača sunčeva svetlost nekome je vrhunac sjaja, meni rađanje meseca.
Neću da se takmičim sa drugima. Hoću borbu sa svojim mislima, sa svojim znanjem, sa svojim talentom.
Neću malu maturu. Dovoljno sam vam pokazala koliko znam i umem do sada.
Ja sam Milica.
Ucenica sam osmog razreda.
Uvek sam bila odlična.
Ja nisam opravdanje vašeg postojanja, dragi moji učitelji, ja sam smisao vašeg postojanja.
Neću takmičenja i maturu zbog bodova.
Vaša Milica
Napisala učenica. Važi.
Bravo ,Milice!
nadam se da će pročitati i razumeti onaj ko treba ovo što si napisala, bravo milice, eh da je nama još ovakvih milica.
Draga Milice,
Izgleda da je najbolje da se ukine školovanje, pa da svi budemo lepi u roze šeširima i da nas niko ne ocenjuje i ne poredi sa drugima. A ta takmičenja koja su ti tolika muka, njih si ipak sama birala (usudiću se da kažem bravo!), a koje si to detinjstvo propustila? Kad malo porasteš, videćeš da i nemaš da želiš za čim (kada se bez bodovanja budeš uporedili sa drugima, a to uvek dodje na red).
Jadranka uz svo dužno poštovanje Vi niste.. . Reci detetu koje propusta detinjstvo da ništa nije propustila je za mene krajnji idiotizam.Sram vas bilo što tako govorite,svako dete ima prava na igru na detinjstvo to je ono što nas oblikuje zbog čega smo kasnije ozbiljniji,samosvesniji,srećniji.Deca uče kroz igru i oblikuju svoju ličnost a prvenstveno je bitno biti čovek jer ima toliko učenih ljudi koji su gnjide i džaba im svako obrazovanje.Ako moram da biram da li cu biti dobar čovek ili da li cu imati da ispunim svaki svoj hir uvek bih izabrala prvo.
Draga Jadranka,
Mislim da ovim komentarom ne pokazujete dobar primer deci koja kroz detinjstvo uce na iskazu svoje misljenje i kreiraju svoj stav.Ja sam ucenik osmog razreda, i apsolutno se u svemu slazem sa Milicom iz ovog pisma.Takmicenja nisu kao ono sto su pre bila.Sada takmicenja sluze za nadmetanje nastavnika, a ne za upoznavanje novih ljudi, koji su mozda potencijalni drugari za odeljenje u sledecoj skoli.Ove godine sam isao na tri takmicenja.Takmizenje iz knjizevnosti (knjizevna olimpijada) takmicenje iz hemije i takmjicenje iz engleskog.Imao sam tu srecu da uz marljiv rad iz knjizevnosti i iz hemije prodjem na republicko takmicenje.Ali sada razmisljam i pitam se cemu to?Zasto da idem negde gde ce me svi gledati kao konkurenciju, gde se necu osecati ugodno osim ako ne prodje jos neko od mojih drugara iz moje skole?Moja nastavnica srpskog jezika nije mogla da dodje na okruzno takmicenje iz knjizevnosti.Imao sam 18 poena i ako sam znao da imam vise, ali NI JEDAN nastavnik nije zeleo da mi pomogne gde i kako da napisem prigovor, zato sto “ja nisam njihov ucenik“.Zasto je to tako?Zasto ova takmicenja gube onu strast prema predmetu i prema sklapanju novih prijateljstva?Zato sam ja za ukidanje takmicenja.
Uz duzno postovanje,
N.N. lice
Srednja škola nije obavezna.Može i da se ne boduje, trenutno je dozvoljeno učenicima sve.Plaši me da nije neko “kreirao Milicu “a da to nije realan stav učenika.
Upravo sam to pomislila – da ta Milica i ne postoji.A što se tiče takmičenja, učenik odlučuje da li će da učestvuje na nekom takmičenju, niko ga ne primorava.A i u ovoj „Zelenoj učionici“ sve više bljutavog dodvoravanja deci.
Bravo Milice.
Samo,nisu učitelji ti koji o tome odlučuju.
Nažalost.
Ti Milice,i mnogi slični tebi možete da učinite da prestane ova bezdušna borba protiv pameti, lepog,maštovitog,bezbrižnog života.
Posao nastavnika,učitelja gubi svoj smisao.
Volela bih da imam puno učenika koji razmišljaju kao Milica.Sa istom takvom željom sam počela posao nastavnika.
Ubijaju u meni tu želju,iako se još trudim da decu naučim da razmišljaju i prepoznaju svoj identitet.
Bravo i za Šacino pismo.Još ima nade za sve dok takvi ljudi postoje i dok takva mlada osoba kao što si ti,postoji.
Nadam se…….
Pitam se samo,šta li je ovim pisac želeo da poruči?
Bravo, pa ko god da je napisao!!!! Ja imam ćerku koja takodje završava osmi razred, vukovac je, ali stalno mora iznova i iznova da se nekom dokazuje kao da je malo što je svih osam razreda odlična sa svim peticama.
Nazalost je sve igubilo smisao!Deca treba da uce za sebe jer im znanje niko ne moze oduzeti.Takmicenja su izgubila vrednost,jer su vrednosti u nasem drustvu i skolstvu itekako poremecene!Ima dosta dece koja su kao devojcica koja je napisala tekst.Samo vera u seba i ulaganje u sebe deci moze pomoci u ovom ludom svetu!
Ovo uopšte nije pisalo dete.
Ne potcenjujmo zrelost dece! Naša deca su super mislioci samo im treba stimulans da izraze ono što misle.
Draga Milice, mislim da si se obratila na pogresnu adresu. Ni ucitelji,a ni nastsvnici ne odlucuju o tome. Posalji ti ovo tvoje zapazanje i razmisljanje Ministarstvu prosvete ( samo prethodno ispravi greske ). A ja sam sigurna da ce te i ucitelji i mnogi nastavnici u tome podrzati.
Čitam i oduševljavam se komentarima.
Bitno je da li je Milica učenica, tj da li je tekst pisala odrasla osoba? Poruka teksta nije bitna?!
Poruka je da je car go, da su u ovoj raspaloj prosveti promene političko-kozmetičke i da uopšte ne doprinose razvoju mladog čoveka, a time ni društva, nauke, privrede, ekonomije…
Milice, davno si trebala prestati da se takmicis sa drugima, da juris petice za dnevnik, medalje, mesta na tabelama, …Nije kasno da pocnes da poredis sebe sa onom od juce… I budes svoj na svome…
A ko je tebe Milice naterao da ides na sva ta silna takmicenja?! Postoje deca koja vole da se takmice i to im sluzi kao motiv za napredovanje a ti ako nece nemoj se pridruziti takmicenjima. Sto se mature tice pa smesno je koliko je nizak nivo znanja koji se zahteva a ucenici sve nezainteresovaniji,izadju a i ne procitaju i ne pokusaju da urade zadatke jer znaju da ce vec upisati nesto-nije im bitno sta. Prosveta je u nikad gorem stanju ali ne zbog mature i takmicenja ko sto kaze doticna „Milica“ vec zato sto je sve otidjavoldjavola a pre svega porodica! Niko decu ni tu Milicu nece titrati u zivotu! Zivot je surov i zivot je takmicenje i treba pripremiti decu za to a ne tretirati ih kao da ce ziveti kao bubrezi u loju! To je magareca usluga…
Nisu takmicenja za svakog…imam djake koji idu iz 5 predmeta na takmicenje i ostvaruju rezultate,neki nemaju tako znacajne rezultate ali opet steknu znanje koje ne bi imali da se nisu spremali za takmicenje. U svakom slucaju roditeljibtreba da osluskuju decu pricaju sa njima i donesu odluku sta su prioriteti ukoliko detetu ne odgovara da ucestvuje na silnim takmicenjima a ne treba ukidati takmicenja zbog roditelja kompleksasa koji se ne bave svojom decom na pravi nacin vec ih forsiraju bez osnova…
Mnogo si ti umislila, Milice.
Sva deca su Milice.Podržavam.