Према најавама представника власти и проценама синдиката, састав школског особља у учионицама, али и ван њих, биће приметно измењен од 1. септембра због „рационализације образовних установа”. Тим речима Младен Шарчевић, министар просвете, појашњава намере да од почетка школске године у Србији повећа број „особља у настави”, али и ангажује 155 додатних психолога и педагога. Додаје да ће већ по оглашавању првог школског звона увести ред и међу теткице и домаре, јер се њихов број и обим послова нереално разликују у основним и средњим школама. Још пре двадесетак дана министар је рекао да је нелогично што су неусаглашени критеријуми и правилници налагали да теткице у основним школама чисте 400, а у средњим 200 квадрата простора, а ових дана је за „Политику” потврдио да се то мора исправити.
У ранијем периоду направљен је лош правилник о финансирању средње школе, па је, каже Шарчевић, тамо готово дуплиран број помоћног особља у односу на реалне потребе. Најављује да ће ускоро повући потезе којима ће само да усагласи тај документ са Правилником о финансирању основне школе и уједначи критеријуме за ангажовање запослених у свим школским установама. Министар није желео да прецизира шта то значи.
– Вести о отпуштању теткица и домара су синдикална прича. Не знам зашто се диже прашина око тога, никога нећемо отпустити. Укупан број запослених неће бити приметно мењан, само ће неки бити прераспоређени. Треба нам више особља у настави у гимназијама на свим нивоима, јер се повећава фонд часова, недостају нам стручни сарадници на часовима, као и кадар за увођење билингвалне наставе. Рационализација ће бити уведена тамо где тако мора. Само ћемо капитал који имамо другачије расподелити, али не и повећавати број запослених – истиче Шарчевић и додаје да од 1. септембра неће бити отпуштања наставника, али ће „неки од њих као технолошки вишкови бити распоређивани на друга радна места”.
Министар просвете истиче да су се његове најаве повећања броја школских психолога и педагога случајно подудариле са оснивањем Комисије за превенцију наркоманије у школама и најављеним мерама овог тела Владе Србије које подразумевају веће ангажовање баш наведеног кадра.
– Моји претходници су смањили број логопеда, психолога и педагога у школама. Ја само враћам оно што је било некад, јер је било разумније и паметније од садашњег стања, које сам наследио. Не повећавамо њихов број због превенције наркоманије и насиља у школама. Ми смо ово и пре годину дана планирали усвајањем Закона о основама васпитања и образовања, који инсистира на повећању квалитета наставе и каријерном вођењу сваког ученика. Они су потребни да то остваримо, што је и много битније ако гледамо дугорочно. То, међутим, не значи да су превенције наркоманије и насиља небитне и да нећемо и на њима радити – појашњава Шарчевић.
И синдикалци су усаглашени са министром да је драстично смањење броја логопеда, психолога, педагога, али и секретара у школама на почетку школске 2016/2017. године „погрешан пут којим се кренуло у просвети”. Јасна Јанковић, председник Уније синдиката просветних радника, истиче да је сваког 1. септембра у струци све више технолошких вишкова.
– Хајде и да разумемо донекле да се због смањења броја ђака умањује потреба за наставним кадром, али ми није јасно што им смета ненаставно особље. Готово су укинути логопеди у школама, свака школска управа има по једног, два таква стручњака. То је срамота српске просвете, јер се неки мањи говорни проблеми, па чак и котрљајуће р, могу исправити до 18. године. Наша деца и нација говоре све горе. С друге стране, насиља у школама је све више, неопходни су педагози и психолози. Одлично је ако је министар коначно схватио шта треба да поправи, поздрављамо тај потез, али се прибојавамо другог дела приче, који се односи на помоћно особље. Свако ко је ишао у школу зна колико је битна теткица, средње стручне школе морају се чистити и више пута у току дана, па неће ваљда мајке да дођу и почисте за децом – пита Јанковићева.
Синдикалци истичу да се према актуелном правилнику теткице плаћају по квадратури школе и надају се да министрове најаве не значе и да ће онима које чисте 200 квадрата у средњим школама преполовити плату, јер не брину о 400 квадрата као у основним. Јанковићева се прибојава да ће рационализација донети и проблем са домарима у школама.
– Довешће до тога да један домар ради у три школе, а наши надређени некада забораве да Србија није Београд и да немају све школе даљински систем грејања. Шта ћемо да радимо када дође зима, а домар буде задужен за школе у различитим селима, па не може сваки дан да стигне да их обиђе. Апелујем на надлежне да пре него што снег завеје села размисле о томе, да се ђаци не смрзну. Наш синдикат се прибојава да ове најаве министарства воде ка 2.500 до 3.000 технолошких вишкова запослених у просвети у настави и ван ње – наглашава Јанковићева.
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковић
Извор: Политика
У ранијем периоду направљен је лош правилник о финансирању средње школе, па је, каже Шарчевић, тамо готово дуплиран број помоћног особља у односу на реалне потребе. Најављује да ће ускоро повући потезе којима ће само да усагласи тај документ са Правилником о финансирању основне школе и уједначи критеријуме за ангажовање запослених у свим школским установама. Министар није желео да прецизира шта то значи.
– Вести о отпуштању теткица и домара су синдикална прича. Не знам зашто се диже прашина око тога, никога нећемо отпустити. Укупан број запослених неће бити приметно мењан, само ће неки бити прераспоређени. Треба нам више особља у настави у гимназијама на свим нивоима, јер се повећава фонд часова, недостају нам стручни сарадници на часовима, као и кадар за увођење билингвалне наставе. Рационализација ће бити уведена тамо где тако мора. Само ћемо капитал који имамо другачије расподелити, али не и повећавати број запослених – истиче Шарчевић и додаје да од 1. септембра неће бити отпуштања наставника, али ће „неки од њих као технолошки вишкови бити распоређивани на друга радна места”.
Министар просвете истиче да су се његове најаве повећања броја школских психолога и педагога случајно подудариле са оснивањем Комисије за превенцију наркоманије у школама и најављеним мерама овог тела Владе Србије које подразумевају веће ангажовање баш наведеног кадра.
– Моји претходници су смањили број логопеда, психолога и педагога у школама. Ја само враћам оно што је било некад, јер је било разумније и паметније од садашњег стања, које сам наследио. Не повећавамо њихов број због превенције наркоманије и насиља у школама. Ми смо ово и пре годину дана планирали усвајањем Закона о основама васпитања и образовања, који инсистира на повећању квалитета наставе и каријерном вођењу сваког ученика. Они су потребни да то остваримо, што је и много битније ако гледамо дугорочно. То, међутим, не значи да су превенције наркоманије и насиља небитне и да нећемо и на њима радити – појашњава Шарчевић.
И синдикалци су усаглашени са министром да је драстично смањење броја логопеда, психолога, педагога, али и секретара у школама на почетку школске 2016/2017. године „погрешан пут којим се кренуло у просвети”. Јасна Јанковић, председник Уније синдиката просветних радника, истиче да је сваког 1. септембра у струци све више технолошких вишкова.
– Хајде и да разумемо донекле да се због смањења броја ђака умањује потреба за наставним кадром, али ми није јасно што им смета ненаставно особље. Готово су укинути логопеди у школама, свака школска управа има по једног, два таква стручњака. То је срамота српске просвете, јер се неки мањи говорни проблеми, па чак и котрљајуће р, могу исправити до 18. године. Наша деца и нација говоре све горе. С друге стране, насиља у школама је све више, неопходни су педагози и психолози. Одлично је ако је министар коначно схватио шта треба да поправи, поздрављамо тај потез, али се прибојавамо другог дела приче, који се односи на помоћно особље. Свако ко је ишао у школу зна колико је битна теткица, средње стручне школе морају се чистити и више пута у току дана, па неће ваљда мајке да дођу и почисте за децом – пита Јанковићева.
Синдикалци истичу да се према актуелном правилнику теткице плаћају по квадратури школе и надају се да министрове најаве не значе и да ће онима које чисте 200 квадрата у средњим школама преполовити плату, јер не брину о 400 квадрата као у основним. Јанковићева се прибојава да ће рационализација донети и проблем са домарима у школама.
– Довешће до тога да један домар ради у три школе, а наши надређени некада забораве да Србија није Београд и да немају све школе даљински систем грејања. Шта ћемо да радимо када дође зима, а домар буде задужен за школе у различитим селима, па не може сваки дан да стигне да их обиђе. Апелујем на надлежне да пре него што снег завеје села размисле о томе, да се ђаци не смрзну. Наш синдикат се прибојава да ове најаве министарства воде ка 2.500 до 3.000 технолошких вишкова запослених у просвети у настави и ван ње – наглашава Јанковићева.
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковић
Извор: Политика