Ministar prosvete Mladen Šarčević upozorio je da se u školama spuštaju kriterijumi

jul 10, 2018

Ministar prosvete Mladen Šarčević upozorio je da se u školama spuštaju kriterijumi, što je otkrio novi sistem upisa u srednje škole.

Novi sistem bodovanja po kojem je na prijemnom ispitu moguće osvojiti 40 bodova dok uspeh iz skole nosi 60 od maksimalnih 100 doneo je ogromne promene u odnosu na 2017. godinu, i istovremeno otvorio put onim učenicima koji zaista poseduju znanje da to i pokažu.
Šarčević kaže za “Blic” da je primenio ono što je već godinama u toku bavljenja školstvom naučio.
“Dolazimo u situaciju da niko ne uči za pet, pa se onda spuštaju kriterijumi. Recimo niko ne uči hemiju, pa onda onome ko zna za četiri daš pet…”, navodi ministar i dodaje da je svrha Ministarstva da se učenici ne uče da bubaju, već da uče sa razumevanjem i u tom smeru će ići i obuka nastavnika.
“Znam da je trenutno stanje takvo, ali ćemo se svim silama truditi da ga promenimo. Iz IPA fondova smo spremili sredstva i celu agendu matura, neće biti samo velika, već i mala, ispitni centri… Ovo je bila prilika da se pokaže da mi znamo da pacijent boluje od toga i toga”, napominje Šarčević.
Ministar kaže da će se država i dodatno baviti pomenutim obaranjem kriterijuma u školama.
“Zato će se ići na eksterno ocenjivanje. Ako imate kandidata koji s se upise u osnovnu skolu, radi test sposobnosti, pratite ga i na svake dve godine ide na testiranje, onda znate gde se kreće, na kojim rasponima i šta su mu dobre strane. Onda neće biti namestanja i na kraju će imati potpuno nezavisne ocene”, napominje Šarčević.
Stručnjaci smatraju da su nedovoljna priprema učenika i njihova nesposobnost povezivanja gradiva kao rezultat masovnog poklanjanja ocena u osnovnim školama doveli su do toga da broj bodova za upis u srednje škole bude znatno manji, navodi “Blic”.
Izvor: B92

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


13 komentara na "Ministar prosvete Mladen Šarčević upozorio je da se u školama spuštaju kriterijumi

  1. Ocajna majka kaže:

    E Sarcevicu verovala sam u tebe ,al ni ti zaista se slabo razumes u ovaj sistem skolstva pricaj da te razumemo sta hoces da kazes, a ja cu reci sledece od seminara ,bodovanja i papirologije na decu smo zaboravili .U skoli nista ne nauce , od prvog do cetvrtog ni jednu lektiru nisu procitali ,gotovo da ne umeju da senizrazavaju da sastave prostu recenicu , a da im se bar daje praksa .Puno toga bih imala da kazem al malo je prostora unakaziste nam ih potpuno svi vi zajedno . Vi sa pravilima koja nicemu ne slyze nastavnici digli ruke , daju ocene po babu , stricevima i donacijama pojedinaca ,sramota .Osvestite se ljudi dajte da zatvorimo ovo kolo nestece po pojedinu decu.

  2. Jedna nastavnica kaže:

    Imala sam ove godine jednog ucenika koga sam “pripremala” za maturu…ovako…ucenik je dosao kod mene 7 puta i naravno nismo.presli celu zbirku. Njegivi roditelji su se potom cudili zasto je on osvojio samo 10 bodova. Sad ne moze da se upise u zeljenu skolu. Od mene samo toliko: Kada sam se ja pripremala za maturu isto sam imala pored sebe osobu sa kojom sam vezbala mesec dana svaki dan 2 sata matematiku plus ja sama sat ili sat i po. Zbirku sam znala napamet. Pa cak i rezultate toliko sam vezbala. U moje vreme se moglo osvojiti 20 bodova iz matematike ja sam imala 19! Pored svega ipak sam gresila. Dragi roditelji shvatite vec da Vam deca ne vezbaju dovoljno. To ke toliko prosto…

    1. Natasa kaže:

      Onako smesno i banalno laganu maturu svaki prosecan djak ( sto bi trebalo biti vrlo dobar djak ) direktno iz klupe treba da uradi 80%. A sto to nije tako upravo je zbog uranivlovke `sve petice`. Nastavnici su nesigurni, jer nemaju dovoljno znanja kojim bi se suprotstavili djacima, a to povlaci za sobom nedostatak samopuzdanja i kod jednih i kod drugih, odsustvo autoriteta, pa samim tim i nepostovanje, a sve se zataskava i nivelise davanjem petica. To je istina od koje svi u Srbiji beze i nastavnici i roditelji, a i ministarstvo. Tesko je bilo kakvu reformu i promenu izvesti kad zapravo niko nije spreman da se odrekne te forme `svih petica`.

      1. Aleksandra kaže:

        Ovaku uvredljivu i strašnu generalizaciju odavno nisam čula. Je l’ vi to, kao prosvetni radnik, polazite od sebe ili kao neko ko ne radi u prosveti dajete sebi za pravo da na osnovu jednog primera ili čak i potpuno neosnovano, dajete ovakav sud?! Izuzetno širokoumno!

  3. Ljubisa kaže:

    Dosla maca na vratanca ,
    Nekada je bio kriterijum, da na pisano zadatku za pozitivnu ocenu ucenik mora resiti 50% gradiva. Tako je bilo i u upustvima koje je izadvalo Ministarstavo prosvete.
    Saglasno sa ti na ovom ZAVRSNOM, na svim testovima, ocene bi mogle biti ovako rasporedjene:
    jedinica je od 0 do10 poena.
    10,5 do 12,5 dvojka
    13,0-15,0 je trojka
    15,5 do 17,5 je cetvorka
    18,0 do 20,0 petica.
    Sledi da od SKOLE IZ NISA, NA ZAVRNOM IZ MATEMATIE, samo SPECIJALCI – GIMNAZIJA ima 4 (16,714) i 14-15 skola dvojku sve ostalo same jedinice BRUKA.
    To je nasa stvarnost, LAZI I PARALAZI u obrazovanju. Poklanjanje ocena.
    Kada ce Ministarstvo da napravi uporednu analizu ponetih ocena iz skole sa pokazanim rezultatima na testu zavrsnog ispita?
    Kada ce od toga zavisiti ocena nastavnika?
    Zasto Ministarstvo nije javno objavilo PROSEKE OCENA PO SKOLAMA IZ PREDMETA KOJI SE TESTIRAJU NA ZAVRSNOM.
    TU BI SE VIDELO KAKAV NAM JE KRITERIJUM!!!
    Dokle ce Drzava sistemacko da podrzava ne-istine prikazanih uspeha ucenika?
    Kada ce direktori skola da snose snkcije zbog toga jer su oni GLANI GENERATORI LAZNIH USPEHA?
    Kada ce SKOLSKE UPRAVE da snose sankcije zbog ovog?
    Sta oni kontrolisu? Kada ce kontrolisati ZNANJE UCENIKA koje ponesu iz skole? TO JE SUSTINA ZNANJE UCENIKA KOJE SE PONESE IZ SKOLE!!!! SVE OSTALO JE AMBALAZA.
    Traba uvesti, za pocetak, da se test na zavrsnom ceni sa 60 poena a ponete ocene sa 40 poena.
    Treba uvesti, kao sto je ranije bilo, da u prosek uspeha za zavrsni ne ulaze ocene iz predmeta koji se testiraju u zadnje dve godine.
    Nama sda ucenici zavrsavaju OS a da neznaju tablicu mnozenja i da neznaju sva slova. To pre 20 godina nije moglo da se desi. GDE TO MI IDEMO?

  4. Sanja kaže:

    Da li je naš Ministar upoznat sa činjenicom da nastavnici koji imaju nižu prosečnu ocenu iz svog predmeta dobiju užasne i negativne kritike od strane prosvetnih savetnika i članova eksterne evaluacije. Stav mnogih od njih je da učenik ne može i ne sme imati jedan iz nekog predmeta. Dragi Ministre prevaspitajte prvo i obučite nekvalifikovane ljude u Vašim redovima.

  5. Prosvetni radnik kaže:

    Postovani ministre Sarcevicu,smanjite nam bespotrebnu papirologiju,prestanote da nas ganjate i urnisete,pa mozda ce nam i situacija u skolstvu biti bolja.Uz to,ne znam neki kurs za roditelje da sprovedete,da ne dolaze u 2.razred kod ucitelja i da pitaju kad im dete na kraju sk.god.ima 4 ,”da li bi to mogla biti petica?”😏Strasno,roditelji u 2.raz.dolaze da traze vecu ocenu,pa sta da ocekujemo od te dece onda..Tuga i jad..

  6. Božović Vladan kaže:

    Pa ovo je neverovatno, ja već dvadeste godina pričam, i pišem kako se kriterijum srozao do beznađa, a ovaj tek sad otkrio, bravo Kolumbo.

  7. Nastavnica kaže:

    Naša deca su pametna i od starijih su naučili da kalkulišu. Da li je teško proceniti da ima više mesta u srednjim školama od maturanata?! I deci je to savršenpo jasno. Otvoreno su govorili da nema potrebe da se pripremaju jer “ionako već imaju dovoljno bodova za upis”. I tako je i bilo. Dok su nastavnici i roditelji čupali kose, deca su kulirala. I bili su u pravu. Ako je zaista važno znanje, onda sve ovo mora potpuno drugačije da izgleda. A što se tiče “male mature”, ukinite je i uvedite prijemne ispite u srednjim školama. I zbog motiva učenika i zbog toga što ne možete imati isti kriterijum za bodovanje za bilo koju školu. Različite škole, različiti zahtevi. Zaokružite drugi ciklus jednim testom krajem školske godine, a onda nek se ozbiljno pripreme za željene škole. A što se tiče regularnosti: kod nas je jedna mala škola koja nema nikakva postignuća ni učenike na takmičenjima (skoro da nema ni učenika) ostvarila neverovatnih 16, 15, 16 bodova na maturi. Svi odjednom sve znali. Kako?!

  8. Prosveta kaže:

    Naša deca su pametna i od starijih su naučili da kalkulišu. Da li je teško proceniti da ima više mesta u srednjim školama od maturanata?! I deci je to savršenpo jasno. Otvoreno su govorili da nema potrebe da se pripremaju jer “ionako već imaju dovoljno bodova za upis”. I tako je i bilo. Dok su nastavnici i roditelji čupali kose, deca su kulirala. I bili su u pravu. Ako je zaista važno znanje, onda sve ovo mora potpuno drugačije da izgleda. A što se tiče “male mature”, ukinite je i uvedite prijemne ispite u srednjim školama. I zbog motiva učenika i zbog toga što ne možete imati isti kriterijum za bodovanje za bilo koju školu. Različite škole, različiti zahtevi. Zaokružite drugi ciklus jednim testom krajem školske godine, a onda nek se ozbiljno pripreme za željene škole. A što se tiče regularnosti: kod nas je jedna mala škola koja nema nikakva postignuća ni učenike na takmičenjima (skoro da nema ni učenika) ostvarila neverovatnih 16, 15, 16 bodova na maturi. Svi odjednom sve znali. Kako?!

  9. B kaže:

    1) UKINI ZAVRŠNI ISPIT U OSNOVNOJ ŠKOLI
    2) UKINI “SEMINARE” I “BODOVANJE”
    3) UKINI ZAVODE I CENTRE, DOVOLJNE SU TI ŠKOLSKE UPRAVE
    4) SKRATI PIPKE BIROKRATSKE HOBOTNICE
    5) UKINI POVLAŠĆENI POLOŽAJ UČENIKA I RODITELJA
    6) MINIMALNU PLATU NASTAVNIKU 800 EVRA
    7) MAKSIMALAN BROJ UČENIKA U ODELJENJU 24 (najbolje 20)
    8) UKINI VERSKU NASTAVU I GRAĐANSKO VASPITANJE
    9) UKINI GRDILO NEPOTREBNE PAPIROLOGIJE
    10) ŠTA SE “PREDUZETNIČARITE” PO ŠKOLAMA
    11) OMOGUĆI ZAPOŠLJAVANJE MLADOG STRUČNOG KADRA
    12) OMOGUĆI BENEFICIRANI RADNI STAŽ NASTAVNIKU
    13) PENZIJU VEĆ SA 55 GODINA (AKO ŽELI) I TO BEZ UMANJENJA
    14) NASTAVNIKU STATUS SLUŽBENOG LICA
    15) ŠKOLI STATUS VOJNE USTANOVE, REDA I DISCIPLINE
    17) NEPOSREDNI STRUČNI NADZOR I PRAĆENJE NASTAVE
    ETO TI KRITERIJUMA

  10. Gricko kaže:

    E “#9 B” ga prećera sa kriterijumima (ne svim ali….). Što je mnogo-mnogo je.
    Ko je odgovoran (da ne kažem kriv) što deca ne povezuju gradivo? Koje to velike povlastice imamo u školi?

  11. Gricko kaže:

    I da dodam…. bolje bi bilo da se kompletna prosveta prvo pozabavi OSNOVNIM potrebama-problemima đaka u školama (evo primera: DRVO-ART srednja škola na Dorćolu).
    U toj školi su VELIKI PROBLEM TOALETI ( aloooo prosveto, u 21 veku uz svu modernu tehnologiju) gde deca ne mogu da da obave osnovne potrebe jer šolski toaleti čak NEMAJU NI VRATA A KAMOLI SAPUNA DA OPERU RUKE NAKON OBAVLJENE NUŽDE… heeej, u 21. veku!
    O kakvim PRIVILEGIJAMA dece se onda ovde govori ?
    Bitno je da prosvetni kadar ima normalne toalete – deca nisu bitna. Zaista mi je ponos i veeelika privilegija što mi dete pohadja takvu školu i “izvinjavam se” što TAKO MNOGO TRAŽIM.
    Pitam se da li ministar prosvete ima normalan toalet na svom radnom mestu…. ili mu TO nije bitno?

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama