Министар просвете Дејан Вук Станковић био је гост емисије ”Усијање” на Курир телевизији и том приликом говорио највише о блокадама универзитета и могућностима поновног успостављања наставе.
Он каже да, што се тиче универзитета, нема никаква специфична овлашћења, али да је за месец дана колико је на дужности, обавио двадесетак разговора са различитим деканима београдских факултета, ректором новосадског универзитета, као и са деканом Факултета за спорт и физичко васпитање у Новом Саду Патриком Дридом.
”Нико није био нарочито оштар, било је оних који су имали критички став о обнови наставе. Лично верујем у то да је сваком наставнику стало до тога да његов факултет постоји као заједница која је посвећена стицању и преношењу знања. Представили смо шта можемо да очекујемо уколико буде и уколико не буде надокнаде наставе. Сви декани су свесни ланчаног низа негативних последица уколико наставе нема. Оне су бројне, по институцију, запослене и студенте, као и по плате.” – казао је Станковић.
Говорећи о платама професора, каже да је за велику већину она битна, али да постоје међу професорима ”наследни богаташи и они који имају бизнисе па не морају да живе од универзитетских плата”.
На питање о томе који је број факултета у потпуној блокади, који раде редовно, а где се спроводи онлајн настава, министар просвете одговара:
– У овом тренутку у Србији има 5 државних универзитета, један ради несметано све време, то је универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Захтев за онлајн наставом предали су Универзитет у Крагујевцу и Државни универзитет у Новом Пазару који је блокиран физички. Разговарао сам са ректорком, стање те установе је у овом тренутку неприхватљиво. Како време иде, повећава се број факултета који су спремни на онлајн наставу. Укупно је 39 и два универзитета који су поднели захтев. Национални савет дао је ту сагласност 15. априла ове године, још тада је отворена могућност за то, за шта смо и ми дали упутства јер је тако нешто могуће. Факултет за образовање учитеља и васпитача, Машински факултет, на њима се може очекивати почетак наставе. Ту је и Економски факултет, Математички факултет по последним информацијама организовао је модел наставе да су они скоро завршили читав други семестар. Шумарски факултет, декан је врло ентузијастичан по погледу обнове наставе. Завршетак зависи само од тога када наставно веће донесе ту одлуку.
Истакао је и да не мора да значи да је настава изгубљена за оне факултете на којима практична настава заузима већи део наставног плана и програма.
– Разговарао сам са људима са Стоматолошког, Ветеринарског и Архитектонског факултета. То су били јасни и фини људи, са обавезом према студентима. Прво би се кренуло са теоријском наставом. Памтим разговор са господином Лојаницом, на Архитектонском факултету имали су готово савршен план надокнаде. Исто тако и на Стоматолошком факултету, од продекана Илића, преко господина Алексића који води финансије до декана Владана Лазића који жели да помири наставу и ставове студената. То су комплекси факултети, они морају да практикују наставу. Могу да очекују да ће у убрзаном режиму рада успети да стекну знања – рекао је.
Министар је поновио оно што чланови власти говоре од почетка блокада – ђаци у школе, студенти у амфитеатре, професори за катедре.
– Политика на страну и када јој дође време, када се распишу избори. Може и када јој није време, али онда када се заврши посао у образовним установама, па чак и у предшколским, јер било је оних који су слали поруке да треба да штрајкују васпитачице и да родитељи не могу да оставе своју децу, да би они могли да остварују обојену револуцију. Политизација је била максимална протеклих 6 месеци. Хоћу да верујем да ће се коначно упалити лампица здравог разума и да ћемо почети да схватамо образовни систем озбиљно. Да ли би ме изненадило да се не упали, да ли можемо да говоримо о колапсу универзитета, да. Цена коју би платили као друштво је велика и зато хоћу да верујем у ово.
Дејан Вук Станковић казао је да нови бруцоши могу да се упишу само онда када се заврши процес надокнаде наставе и онда када се заврши испитни рок који високо школске установе дугују студентима.
– Доћи ће до промене универзитетског календара, постоје планови надокнаде који подразумевају распон од 10 до 24 недеље. Истовремено са тим, потребно је дати одређено време онима за испитне рокове који морају да се компримују, а мора да се остави две недеље до уписа након завршетка године. Упис следи онда када завршимо године. Он не може да буде у јуну јер тада може бити почетак надокнаде. Упис није неизвестан. Ако нема школске године, шта се дешава са студентима који су у првој години ако упишемо ову прву годину? Онда нема финансирања. Прву годину смо већ платили. – каже Станковић.
Највећи део одговорности када је у питању упис нове генерације на универзитете је према његовом мишљењу на универзитетским властима.
– Ову генерацију не можемо да решимо права да би дошла друга генерација. Није извесно да ће високо школство у Србији опстати, то почива на вољи свих декана и ректора у Србији. То мора бити први задатак. – тврди министар просвете.
Додаје да је београдски универзитет дефинисао квоте за упис на факултете, али да оне не значе ништа док се ова година не заврши.
На питање о датумима, истакао је да може да се прича о крају октобра и почетку новембра за нову школску годину која би подразумевала и упис.