Минисар просвете Младен Шарчевић послао је обавештење свим директорима основих и средњих школа у Србији у којима им препоручује да наставу изгубљену због продуженог зимског распуста не надокнађују суботом, већ током радне недеље, што је супротно његовој првобитној препоруци.
До нове одлуке дошло је, како се наводи у допису министра, због жалби великог броја родитеља на радне суботе.
“Уз сво уважавање аутономије установа образовања и васпитања, иако су школе направиле сопствене планове надокнаде, обраћам вам се после сумирања извештаја руководилаца Школских управа, из којих се види да се велики број родитеља обраћа Минситарству просвете, науке и технолошког развоја и школским управама, захтевом да се надокнада пропуштеног рада, услед продужетка распуста због епидемије грипа, не организује суботом”, наводи се у последњем допису министра.
Како даље пише, “како се највећи број раније планираних активности, као што су такмичења и смотре, испити, припреме за завршрни испит за ученике осмог рарзеда основне школе, односно матуре за ученике завршних разреда средњих школа, као и друге ваннаставне активности, реализују суботом, молим вас да надокнаду пропуштеног рада реализујете у току радне недеље, однонсно од понедељка до петка”.
Првобитна идеја била је да се ђаци никао не оптерећују додатно
Подсетимо, фебруарски зимски распуст према школском календару требало је да траје две недеље и да се заврши 18. фебруара, али је на предлог министра здравља Златибора Лончара, продужен до 25, због захуктале епидемије грипа у Србији.
Иако је Министарство просвете тада дало могућност директорима основних и средњих школа да осмисле моделе по којима ће њихови ученици надокнадити пропуштено, остало је да сваку такву одлуку аминују и надлежни како не би дошло до тога да деца седе у клупама по осам, девет часова дневно. Међутим, сада ће управо то и догодити, а диреткори ће морати поново да праве нову организацију надокнаде.
– Дали смо одрешене руке директорима школа да смисле своје комбинације и пошаљу их Министарству. Већ сада је јасно да постоји неколико модела да се пропуштено надокнади, а да ученици не трпе. Нема сажимања, односно неће се одрађивати све одједном – рекао је у фебруару Шарчевић за “Блиц”, када је дата првобитна препорука о надокнади часова.
Нека “средња формула” за надоканду пет пропуштених наставних дана тада је изгледала овако: три радне суботе, плус по један дан од пролећног и летњег распуста.
Међутим, према најновијем допису, суботе више нису у игри, већ ће све морати да се заврши током радне недеље, а ђаци су због епидемије грипа у просеку изгубили од 25 до 30 часова редовне наставе.
Додатно оптерећење већ преоптерећеих ученике
– Ми смо већ два дана суботом одрадили, како је то сада измењено, углавном ћемо одржавати претчас у току радне недеље. Мислили смо другачије да се организујемо, али шта сад можемо – објаснила је за “Блиц” директорика ОШ “Олга Петров” Мерица Буј Бјелогрлић .
Највећи проблем са накнадом часова ће имати град Ужице, јер су тамо деца због грипа одсуствовала још два дана више од остатка Србије, јер се тамо епидемија није смиривала.
– Већ смо реализовали три наставне суботе када је стигло обавештење. Крећемо и са претчасима, али су ученици старијих разреда већ преоптерећени, имају и по седам часова дневно. Засита немам план како ћемо све успети до распуста, не постоји ниједан реалан модус… Нижи разреди некако и могу док виши нема шансе, како због припрема за матуру, тако због разних такмичења – поручују из ужичке школе “Нада Матић”.
Ми приговоре нисмо имали
До промене је како се наводи у допису из Министарства, дошло је на захтев родитеља, али у овој школи, као у већини које смо анкетирали, тврде да они тај проблем са родитељима нису имали, нити су имали било какве приговоре.
– Локална самоуправа је чак изашла у сусрет и ускладили смо радне суботе, како би деца имала превоз до школе – поручују из ужичке школе “Нада Матић”.
Са овим се слаже и већина директора школа у Београду, који су већ почели да реализују радне суботе.
– Ово је потпуно нови моменат, планирали смо наставне суботе, јер би то било безболно за децу. Имали смо већ такву накнаду и функционисала је беспрекорно. У саопштењу министарства пише да су родитељи реаговали, а ми нисмо имали такве случајеве. Код нас је посебно незгодно јер имамо мали размак између две смене. Велики ће проблем настати када оптеретимо децу седмог и осмог разреда – истичу из осмолетке “Краљ Петар Први”.
Извор: Блиц