Министар Шарчевић о томе како ће спречити фабриковање вуковаца?

15 јуна, 2020

Ана Брнабић сматра да је огромна важност овогодишњег завршног испита. Паралелно ту су и наш кабинет, ЗВКОВ, електронска управа и ФОН као партнер који је урадио софтвер.

Нема одустајања од полудигиталне мале матуре, убудуће неће бити вуковаца с поклоњеним петицама, а за просвету нема правог напретка ни бољитка без платних разреда. Тврди то Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, као и да ће се све што се у српском образовању знало о оцењивању, раду, вредновању… променити у року од две године. У разговору за „Политику” открива и како.

„Једноставно. Први алат је екстерно вредновање. Говорим као неко ко је то у својим установама урадио још 2006. Више нема јурења оцена. Наставник није господар оцене, а њено педагошко својство није да се ученик казни, када говоримо о процени и вредновању знања. Оцењивати се може не само бројчано него и описно и процентуално, кад изместите оцену из субјективног миљеа наставника и када је његов циљ да ученик направи што бољи резултат. Други алат су платни разреди. Док се не уведу платни разреди, награђивање по квалитету и екстерно оцењивање нема напретка. Оно што сад радимо јесте реформа курикулума, али без ове озбиљне полуге нема ништа. За високо образовање улазак на факултет ће се вредновати као индикатор квалитета”, каже Шарчевић.

Можете имати фантастичан приватни факултет, намерно узимам тај пример, да су се уписали из првог покушаја, а онда с најбољим оценама завршили у року. То не значи да сте успешни. Где су послодавци, интернационални модели које остварујете кроз науку, мобилност и програме сарадње? Још ако вашу установу не уписује матурант с просеком из средње школе већим од 3,50 – имате велики минус. Биће упаљени рефлектори. Видеће се оно што незванично знамо, да вуковци иду на медицину и електротехнику, каже министар.

Kако ћете спречити фабриковање вуковаца?

Конкретан алат за то имамо. Зове се државна матура. Ступа на сцену у јуну 2022. године. Све се ресетује. Нема више улепшавања стварности. Лако се надува просек ђаку јер ће можда бити вуковац. И конкуренција на тржишту уџбеника је дозвољена да би се квалитетом бирали, али немате начин да проверите у којој мери одабрани уџбеници доприносе жељеном исходу. Кад заживи државна матура, уз успех кандидата и оцену школе стајаће и шта је коришћено од литературе. Па да видите кад крене ранг-листа. Што сте узели скупљи кад је он негде доле, а уз јефтинији се постижу бољи резултати?

Да ли фабрикујемо и таленте? Имамо све више смерова за даровите, а квоте остају непопуњене.

Колико наставницима оде времена за рад с талентима, а колико на децу с проблемима? Дај боже да се десет одсто баве даровитима. Не правимо се талентованијим него што јесмо, први пут се бавимо даровитима. Одавно постоје математичка и филолошка одељења. Интересовање за филолошке смерове сада је таман колико има и места јер је учење страних језика доступније него пре. Можемо да обогатимо понуду, уведемо корејски, персијски… О томе морамо да размислимо. Морамо да имамо квалитетне професоре за информатику, а такви за ове паре неће да раде у школи. Требају нам афирмативне мере, о којима премијерка и ја разговарамо. Није исто ако дете које хоће на медицинске науке у гимназији има два или пет часова биологије и хемије, зато смо увели та одељења. Најбољи програм је међународна матура. „Руђер Бошковић” је ради већ 14 година, веома успешно у свету. Од ове године ћемо тај смер имати у три државне гимназије. Каснимо. Хрватска је то урадила 1992, Словенија годину раније, Скопље 1994. Могло је нешто овог министра да сачека урађено, да не кренемо све одједном.

У чему се огледа успех наставе на даљину?

Заиста је била потреба да све покренемо у року од два дана. Пратили смо епидемиологе. Све је редовно дезинфиковано, обезбедили смо маске, превоз, храну… с нула динара. Једино смо закупили три додатне камере, за укупно седам студија у којима су у школи снимани ТВ часови. Структура је била импровизована, први пут смо се нашли у оваквој ситуацији, а све смо подигли онлајн од вртића до факултета, чак и дуално образовање. Да нисмо последње три године вредно радили, уз реформе и обуке, вероватно се не бисмо усудили ни да пробамо. Обухват средњошколаца наставом на даљину био је 99 одсто, а основаца 99,3 одсто. У редовним околностима тај проценат је мањи, кад се у обзир узму изостајање и правдање.

Грешака је било. Шта смо из њих научили?

Систем који припремамо за државну матуру 2022. године у октобру ће бити испробан на узорку од 5.600 ђака, а онлајн малу матуру смо урадили на читавој генерацији осмака од око 66.000 ученика. То је, ипак, подвиг. Било је критике, али неоправдане. Нису сви имали брзи интернет, па немамо га ни ми сваки дан. Сад бар знамо која нам брзина треба, колике базе сервера у реалним условима и како да систем заштитимо. Такође, урадили смо оно што се зове формативно оцењивање, и што је квалитет у педагошком напретку просветних радника. Велики бенефит остварен је кроз учење на даљину. Добили смо нове софтвере, уградили их на 70 лаптопова тако да су наставници снимали лекције код куће, а снимање ће се наставити и у редовним условима. У плану је да школе убудуће у годишњи план и програм рада уврсте и понеку недељу за рад на даљину, за који су се сада извештили и ђаци и наставници, а добродошао је не само у непогодама већ, на пример, за гимназијалце спортисте док су на припремама.

На пола смо реформског пута, шта сад?

Реформисали смо први и пети, други и шести разред основне и први и други гимназије. Идемо даље. Очували смо све пројекте, унапредили обогаћен једносменски рад. Још 261 школа, на постојећих 204, радиће у једној смени с обогаћеним педагошким садржајима. Први пут по том моделу уводимо 73 средње школе, као и пет школа за ђаке са сметњама у развоју, што је огроман подухват. Радимо стратегију развоја образовања и васпитања. Представили смо њен део за предшколско и основно, за средње школе, а 10. јула ћемо науку, крајем септембра високо образовање. Упркос ванредним условима, испунићемо зацртан план. Иде још 10.000 дигиталних учионица, јер нам будући трећи и седми разред основне школе и трећи гимназије неће вредети без дигиталних уџбеника.

Да ли су нове дигиталне процедуре, скенирање и електронско прегледање тестова, положиле пробни испит?

У одређеним школским управама, што су показале и анализе, дешавало се да при прегледању неко други додаје, поправља и побољшава ђачки рад. То у електронском прегледању не може. Битан нам је био тајминг, да измеримо колико је времена потребно за нове процедуре. Софтвер је радио Факултет организационих наука, снагу база е-ЗУП и е-Управа. То је заједнички пројекат Канцеларије за ИТ и електронску управу, кабинета премијерке, Министарства просвете, Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања и ФОН-а. Морало је да се све синхронизује. У време прегледања тестова с пробе мале матуре људи четири дана нису спавали. Морали смо да откријемо сваку евентуалност па и то да при скенирању проблем прави ако тест има „уши”, а деца су код куће решавала комбиновани и српски (матерњи) језик па су их и мало згужвали. Закључили смо да мора да се одвоји скенирање од прегледања, иначе софтвер багује. Појачали смо дупло сервере. Ускоро ћемо премијерка Ана Брнабић и ја да посетимо поменути завод за квалитет где је смештен главни скенинг центар. Ту тестови настају, а од ове године се и штампају, па нам је ризик да неко провали задатке апсолутно избегнут. Због епидемиолошких мера, нема више од девет ученика у учионици на испиту, па је могућност преписивања сведена на минимум.

Наставници су тестове електронски прегледали дуже него што је планирано, ангажовани су и суботом, радили до касно у ноћ…

Све на добровољној бази. А наше је да све те људе наградимо.

Кад и како?

Најбоље кад дођу платни разреди. Они који су били спремни да помогну, уједно су добри људи и храбри, имају знање и раде у нашим установама и за мене су најбољи у Србији. Били су ту кад је требало. Прихватили то као лични изазов, а кад дођу платни разреди, ми ћемо то знати да ценимо. Каснило се и зато што смо чекали тестове с Косова и Метохије. Сачекали смо. Прошли све критичне тачке, зато проба и постоји.

Цео интервју прочитајте ОВДЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама