Министарка просвете о циљевима за 2024: Додатно повећање плата у просвети, увођење медијске писмености у што више школа

Foto: Canva

Славица Ђукић Дејановић била је гост у емисији Пола сата Демостата и том приликом изјавила да 2024. мора бити година додатних повећања плата просветних радника, јер, иако побољшан, положај просветних радника није на завидном нивоу.

“Од масакра у београдској Основној школи “Владислав Рибникар” највише смо радили на томе да се, уз образовно-васпитну функцију школе, безбедност деце подигне на виши ниво и да се превентивно делује како би се спречило насиље.” – казала је министарка и додала да се реално стање у систему образовања поправља, али да је васпитна функција школе испод оптимума и да мора да се подигне на виши ниво.

Као један од значајних искорака ком би требало да тежимо у образовању министарка наводи увођење медијске писмености у школске програме, у што већем броју школа. Такође, истакла је важност здравствене писмености, посебно када је реч о репродуктивном здрављу, те најављује да је план министарства да се покрену едукације у тој области.

“Често нас родитељи питају, као стручњаке за менталне проблеме, како да препознају када понашање детета престаје да буде у оквирима физиолошког понашања. Тешко је дати један модел препознавања, јер свако дете има свој начин реаговања на радост, тугу, интрапсихичке трауме, на евентуалну дисфункционалност породице, лошу оцену… Али сама промена код детета у понашању, вербализацији, начину облачења, у обавезама према школи и спорту, у комуникацији у породици са родитељима, посебно са блиским људима, треба да буде аларм да се посебна пажња посвети детету”, објаснила је Ђукић Дејановић.

Она је оценила да, родитељи, који би први требало да примети промену у понашању школског детета, треба да поразговарају са разредним старешином, како би дете ушло у некакав оквир праћења, тако што би педагози и психолози обратили посебну пажњу на њега.

“Индивидуални програми су јако важни. Ми смо покушали да кроз школски систем психолози и педагози буду на услузи породици, а не само детету. Они ће оценити да ли је дете у зеленој зони, где се среће са разним проблемима, али их савладава уобичајено, да ли је у наранџастој зони, кад је њему и сродницима потребан саветодаван рад или дете треба да буде упућено у Центар за социјални рад, код психолога или у неке друге институције, које ће помоћи одрастање и васпитање детета”, истакла је Ђукић-Дејановић.

Она каже и да је овај систем почео да функционише после масакра 3. маја, да се не може рећи да ради изванредно, али да је повећана видљивост потребе да се на свему томе ради.

Извор: Бета / Зелена учионица