„Naša sugestija će biti da i ova školska godina započne dijalogom nastavnika i učenika. Važno je da osim provere znanja i ocenjivanja bude vremena i za razgovor i da prva nedelja u školi bude nedelja pre svega komuniciranja, zajedništva i razgovora o sistemu vrednosti.“
Ovo je u razgovoru za „Politiku” istakla profesor dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete. Na pitanje da li je svesna toga da će biti dosta pod lupom javnosti, jer postoje brojni problemi u prosveti, ona ističe da su očekivanja građana da prosveta funkcioniše na najbolji mogući način sasvim opravdana.
…
Novi pravilnici i za nastavnike i za roditelje donose novine od ove školske godine?
Ti pravilnici su doneti i primenjivali su se tokom prethodne školske godine. Oni su proistekli iz izmena zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, o osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. Imali smo priliku da u praksi pratimo primenu i sagledavaćemo rezultate i efekte, što će nam omogućiti da procenimo i evaluiramo stečeno iskustva i donesemo odluku da li je potrebno nešto menjati. Mi ćemo to činiti i u predstojećoj školskoj godini, jer smatramo da podzakonski akt zapravo treba da da mogućnost i roditelju, i detetu, i profesoru da se izvuče maksimum iz svakog deteta i da dete u odnosu na svoj potencijal postigne napredak koje će biti očit.
Da li to znači da treba imati individualni pristup svakom detetu?
Bitno je bavljenje decom, ne samo kao učenicima jednog razreda već je potreban i individualni pristup. Prosvetni radnici tokom svojih predavanja, ocenjivanja, evaluacije svakako imaju individualni pristup i vode računa o deci koja imaju određena interesovanja i na osnovu toga prilagođavaju svoje metodske jedinice i njihovo savladavanje. Kroz dodatne oblike nastave omogućava se multisektorski pristup detetu. To su neke inovacije koje smo imali i koje smo započeli u godini koja je iza nas i koje ćemo produbiti u narednoj.
Na šta će se posebno obratiti pažnja?
Posebno nam je bitna bezbednost dece. Imamo čitav niz programa sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Važno nam je zdravlje dece, pa ćemo u ovoj školskoj godini kroz novi informacioni sistem Zdravitas pratiti motoričke sposobnosti đaka od trećeg razreda do završetka srednje škole, kako bi se uočile eventualne nepravilnosti i na vreme otklanjale. Imaćemo čitav niz aktivnosti u vezi sa podizanjem nivoa znanja o mentalnom zdravlju, jer smatramo da je taj segment izuzetno značajan za budućnost našeg društva. I naravno imaćemo čitav niz multisektorskih pristupa u smislu borbe protiv svih oblika nasilja unutar škole.
Na koji način će biti kažnjavani oni koji se usude da napadnu nastavnika?
Imali smo, nažalost, nekoliko vrlo neugodnih i neprijatnih situacija u kojima je konstatovano da su bile određene forme nasilja i neadekvatnog ponašanja nad nastavnicima. Ministarka pravde, predstavnici reprezentativnih sindikata i ja dogovorili smo se u vezi sa izmenama i dopunama jednog dela Krivičnog zakonika koji će zapravo pooštriti sankcije kada su u pitanju nekorektna ponašanja prema zaposlenima u prosveti. Izjednačiće se konsekvence, zapravo izrečene kazne sa onima koje se primenjuju kada su u pitanju neke druge profesije kao što su na primer advokati.
Mislite da će to doprineti da se smanji nasilje nad prosvetnim radnicima?
Da. Mi već imamo smanjen broj slučajeva nasilja među decom, jer je u prethodnom periodu taj broj bio veći, ali još uvek je prisutna pojava nasilnog ponašanja pojedinih nezadovoljnih roditelja prema nastavnicima. To iziskuje da kontinuirano radimo na zaštiti i dostojanstvu nastavnika. Procedure koje smo predvideli za sankcije i za bolje uslove i bolji kvalitet rada se, između ostalog, ogledaju u tome da smo za prve razrede od ove školske godine maksimalan broj učenika smanjili na 28, čime se sa nekih 35-36, koliko ih je nekada bilo u jednom razredu, značajno smanjuje broj đaka i svaki nastavnik ima mogućnost da se na kvalitetan način posveti radu sa decom. Odnos roditelj–nastavnik mora biti na višem nivou i sa tendencijom da sistem vrednosti roditelja i nastavnika u vaspitnim porukama, u opštim porukama za život moraju da se približe što više, a da ne budu divergentni jer to zapravo utiče na stav deteta prema tome šta je za njega dobro a šta nije.
Najavljivali ste više puta da će vam jedan od prioriteta biti vraćanje dostojanstva prosvetnim radnicima. Da li je nešto urađeno tim povodom?
Vraćanje dostojanstva nastavnicima je veoma važno. Mi smo ocenili da je dignitet, dostojanstvo uposlenih u prosveti vrlo značajna komponenta za popravljanje čitavog sistema i stabilnosti u prosveti i složili smo se da je materijalni status zaposlenih bitan, ali i njihova edukacija i kvalitet života je izuzetno značajan. Podsetila bih da smo tokom 2023. godine povećali plate u prosveti, odnosno prosvetnim radnicima, kumulativno za preko 30 odsto.
Mislite li da je to dovoljno?
Naravno da smatramo da to još uvek nije dovoljno i da treba da se teži daljem povećanju plata. Veće zarade su svakako značajne za motivaciju i rezultate rada, ali, takođe, smatramo da je izuzetno značajno da vaspitno-obrazovni programi budu unapređivani i da zapravo taj finalni proizvod rada prosvetnih radnika, a to je znanje i vaspitanje dece, bude na višem nivou. Važno je da ne zaboravimo da su učenici centar obrazovnog sistema a da svi mi ostali imamo svoje uloge i obaveze.
Dokle se stiglo sa uvođenjem nacionalne čitanke?
Kao što je predviđeno zakonom, tokom ove školske godine učenici će dobiti nacionalne čitanke. Prvi će tokom septembra čitanke dobiti učenici prvog i drugog razreda, a nakon toga sukcesivno i ostali učenici. Prvi put će učenici imati nacionalnu čitanku, koja će na adekvatan način učenike u skladu sa uzrastom upoznavati sa tradicijom, jezikom, umetnošću, istorijskom prošlošću, što će doprineti i njihovom negovanju. Tako da će učenici prvog i drugog razreda, kroz veliki broj slikovnih poruka u čitankama, moći da upoznaju svoju prošlost i da im ovaj priručnik bude jedan od omiljenih za odrastanje.
Uvođenje uniformi kao preporuka
Dosta se govorilo o uvođenju uniformi u školama kao i o zabrani mobilnih telefona u obrazovanim ustanovama. Jeste li doneli neku odluku?
Naša preporuka je da škole razmotre takvu mogućnost. Autonomija škole daje školi pravo da proceni šta je za njih prihvatljivo, u zavisnosti od tipa obrazovne ustanove i od uzrasta dece. Podstičemo ih da njihovo obrazovanje i vaspitanje idu u što boljem smeru i da završe sa što boljim ishodima. Neke škole su same na predlog roditelja već donele takvu odluku i mi smo u Ministarstvu prosvete to pozdravili. Ali nametanje bilo kakve naše odluke u vezi sa mobilnim telefonima, ili u vezi sa uniformama na neki način narušavaju autonomiju škole i oduzimaju ugled nastavnika, roditelja pa i same dece koja treba u njima da odrastaju. Mobilni telefoni su u nekim školama dozvoljeni samo kao sredstva za učenje, odnosno korišćenje u procesu učenja, a u nekim školama se za vreme odmora mogu koristiti. Škole imaju različit stav, a različiti uzrasti dece iziskuju i različitost u pogledu ovog pitanja. Važno je da se neguju socijalne veštine i to na način da deca kad su već u školi gde provode najviše vremena, zapravo budu bliska jedna sa drugom, da razvijaju taj odnos drugarstva, poštovanja različitosti, proces negovanja zajedništva i timskih aktivnosti u školi. I mobilni telefoni su tu negde potrebni radi nekih informacija, a ne radi jačanja tih socijalnih veština koje su jako važne za budućnost dece.
Ceo intervju: Politika
Napišite odgovor