Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете, казала је у петак да су основне школе доставиле план надокнаде наставе и да „постоји могућност да се са реализацијом крене већ од 17. марта“.
Она тврди да је тренутно у блокади 5% школа, а да 95 посто школа функционише нормално.
”Више од половине школа све време је имало часове у трајању од 45 минута, а део њих скратио је на 30 минута, али су наставници покушали да сажму градиво. Ове школе ће моћи да надокнаде наставу продужењем часова за 15 минута” – казала је министарка просвете гостујићи на К1.
Додаје да је планирано одржавање радних субота, организација претчаса, а да по закону постоји и могућност померања радних дана. Као једна од могућности за надокнаду наводи се и продужетак школске године.
”Министар може да продужи школску годину за четири или пет дана, тако да још увек имамо прилику да ученици надокнаде пропуштено градиво”, рекла је она.
Да ли ће мали матуранти бити у проблему
На који начин би надокнада утицала на мале матуранте говорио је за „Блиц“ раније и Дејан Павковић, директор ОШ „Јован Стерија Поповић“ у Новом Београду.
”За припремну наставу малих матураната има времена, зато што се одржава кад заврше наставу у јуну. То су те две недеље кад након краја школске године долазе на припремну наставу за матуре. Наставници су тада свакако ту, а ученици долазе на оне часове из предмета које ће полагати.”, каже он за „Блиц“.
”Надокнада ће бити ствар формалности, остаје питање знања”
Према речима Александра Маркова, бившег председника Форума београдских гимназија, надокнада ће ученицима омогућити да уз минималне последице и померања у најкраћем року заврше школску годину.
– Ниједан начин надокнаде напросто није довољно добар да се надокнади ово што је изгубљено. Сама надокнада ће више бити ствар формалности. Питање је како ће они на тај начин нешто и научити. Деца ће да прелете то градиво, само да буду оцењени и да заврше школску годину – каже за „Блиц“ Марков.
Марков још истиче да продужетак школске године можда најпроблематичнији када је реч о матурантима у средњим школама.
– То не би био проблем за матуранте који планирају студије у Србији, који ће свакако морати да прате шта се дешава са факултетима који су у блокади и који ће можда морати да померају рокове за пријемне испите. Насупрот томе, у проблему је значајан број матураната гимназија који се одлуче за студије у иностранству. Због тога крај школске године, ако до тога дође, не би требало померати пуно, јер факултети у иностранству неће прилагођавати своје рокове – каже за „Блиц“ Александар Марков.