Миња Субота: Противзаконито је да жири критикује децу пред милионским аудиторијумом
Деца су најискренија публика, али данас, нажалост, брзо расту. Некада су дечји телевизијски садржаји били неминовност, данас реткост. Овако разговор са нашом екипом почиње Миња Субота, миљеник бројних генерација, композитор, музичар, аутор и водитељ некада популарне дечије серије „Музички тобоган“. Миња каже да је веома срећан кад год дође у Бањалуку, јер у овом граду има пуно пријатеља и ентузијаста који се баве музиком и стваралаштвом за децу. Тако је било и овај пут на фестивалу „Дечија земља“ током којег је увесељавао бројне клинце, а њихове родитеље подсетио је на бројне антологијске хитове.
– Свака манифестација која је упућена деци полази из срца ентузијаста. Деци се треба, као што је Душко Радовић рекао, обраћати са поштована децо и треба им поклањати само најбоље. Такве манифестације су празници дечији и догађаји који деца памте, ако се лепо организују и имају одређену дозу забаве и eдукативности. Тога треба да буде све више и тога никада није много – истиче Миња Субота.
Гледајући генерацију која расте, Миња примећује да су они све више упућени сами себи. Већину времена проводе на интернету. Потребно је, како каже, брзо решење које ће најмлађе извући из вртлога модерних технологија.
– У Европи постоје акције да се деци укину телефони. Јер они губе сат – два дневно од живота, од образовања, друштвеног живота. Сад се појавила нека нова димензија којој треба да приступамо да бисмо спасли децу.
Прве кораке у свету музике бројни, данас, веома успешни естрадни уметници, направили су управо у музичком тобогану који је трајао 20 година. Ова емисија покренула је оснивање многих плесних школa и оркестара те је малишанима поклонила преко 150 нових песама, истиче Миња Субота.
– Ми смо правили програме које су породице гледале, где су се деца забављала и едуковала. То је мајсторија направити. Kад смо ми радили и стварали тај тобоган, ми смо то радили са огромним задовољством, ентузијазмом, трудили смо се да деци понудимо само најбоље.
Актуелна музичка такмичења за децу, Миња оштро критикује. Истиче да велике сцене, милионски аудиторијум и жири нису намењени најмлађима који све то веома трауматично доживљавају.
– Те “Звездице”, прво репертоар који певају и време у које се то одржава и начин на који се они такмиче, то уопште не припада деци. То би министар просвете морао да забрани. Противзаконито је и није педагошки да децу изводите да певају и да их жири критикује пред милионским аудиторијумом. Деца требају да певају, али ако хоће да се такмиче то да раде у свом окружењу. Немојте родитељи да верујете да ће било ко за вашу децу учинити више од вас. Ви морате да сте у првим борбеним редовима. Ваша деца су ваше највеће богатство.
Извор: zenskikutak.rs
Postovani Minja, biio je i ostao dobrocinitelj za nasu decicu, za njihovo zdravo odrastanje, negovanje i usvajanje pravih vrednosti.
Deca su danas zrtve vremena, zajedno sa roditeljima, zato sto smo stihijno i nekriticki prihvatili sve sto nam je ponudio nesrecni zapad.
Subota rece, kako je potrebno brzo resenje da decu izvucemo iz modernih tehnologija.
Imamo mi resenje u delu Prof. Milice Novkovic, ali nazalost, nemamo Ministarstvo koje ce to da prepozna i implementira u porodicu i skolu.
Prof. Novkovic je za 40 godina naucnog rada, detektovala uzrocnike problema i dala resenje kako ih otkloniti.
Drustvo srlja u ambis, a sve vreme leci samo posledice, umesto da otkloni uzroke.
Na nesreci i bolesti savremenog coveka, zaradjuju novi i stari’psihoterapeuti, kocing majstori, psihijatri, razne organizacije, a dijagnoza sve gora.
Naravno da je protivzakonito kritikovanje dece pred javnim mnjenjem, no posto je to biznis, kao i sve ostalo, koga je za to briga.
A da li je neko pomislio koliko posledica takav vid takmicenja, ostavlja na psihu deteta. Ne daju deci da porastu, da trce u eneqiji vetra 12 godina, da se igraju, da budu deca.
I da pritom ispunjavaju obaveze prema skoli kako valja, da budu oslobodjeni prokletog proslavljenog ega.
Sta mislite koliko takve sarade stimulisu i naprezu imitatorski um, otudjuju dete od sopstvene prirode, naslojavajuci mu strahove i pohlepu., kasapeci ga mentalno i emocionalno.
Neka neko napravi statistiku, sta je sa svim onim zvezdama i zvezdicama koji nisu prosli, koliko ih je na tabletama za smirenje.
Neka nam Bog oprosti, ne znamo sta radimo.
I opet da ponovim, sve je produkt pohlepne ljudske prirode, odnosno autoritarnosti u kojoj zivimo.
Kad’ li ce vreme budjenja, vreme svesnih ?
Mozda kad“ dotaknemo duplo dno, a koliko ce biti onih koji ce umeti da ustanu, Andjeli znaju.