Добра вест за све „штребере“ стиже са Универзитета Вирџинија – они који су у основној школи били мирни и повучени, током живота боље пролазе од својих „кул“ вршњака. Ако вам се чини да ваше дете није нарочито омиљено међу вршњацима, немојте да бринете, велика је вероватноћа да га касније чека успех.

Истраживачи са Универзитета Вирџинија поделили су испитанике у групе: у првој су били популарни 13-годишњаци, који су рано почели да излазе у провод, правили разне лудости и улазили у емотивне односе пре вршњака. Другу групу чинила су мирна деца, која се ни по чему нису издвајала. Пратећи њихов развој у наредних десет година, научници су закључили да популарност у школи негативно утиче на успех у животу.

Неки резултати су забрињавајући: омиљена деца имају 40 одсто више шансе да у раној младости користе дроге и алкохол, а вероватноћа да упадну у проблеме са законом је 22 одсто већа него код повучених вршњака. Испитивана је и њихова друштвена способност, односно колико се добро слажу са пријатељима и љубавним партнерима, али су и ту оманули – социјални рејтинг им је 24 одсто нижи него мирнијим вршњацима. Професор психологије, који је био на челу студије, Џозеф Ален, каже да је ово „освета добре деце“.

– У свакој основној школи имате „кул“ децу која воле да су у центру пажње и хвале се разним гламурозним, узбудљивим, некад и опасним активностима, па постају популарна и предмет дивљења осталих. Међутим, десет година касније, они раде ниже плаћене послове, углавном у услужним делатностима, имају проблеме у везама и односима са људима. С друге стране, дете које је било мирно, имало добре другаре, али није привлачило много пажње, касније је у животу одлично прошло. На неки начин, ово је „освета мирне, добре деце“ – закључује професор.

Објашњење за ову, на први поглед неочекивану појаву, врло је једноставно: популарна деца су навикла да без много труда буду омиљена. Такав приступ касније не помаже много.

– Они су навикли да користе пречице, што им у зрелом добу представља потешкоћу. Како године пролазе, схватају да морају много више да се труде око ствари које су им важне, али и у односу са људима. Пошто нису стрпљиви, често одустају – примећује Ален.

М. Дедић

(Новости)