Ljudi su često zbunjeni jer ne znaju da u slučaju bolesti deteta, kome ne može da se pomogne u zemlji, postoje fondovi kojima treba da se obrate za pomoć, pa organizuju humanitarne akcije prikupljanja novca
Slučaj jedanaestomesečnog dečaka Čarlija Garda, koji boluje od retkog genetskog poremećaja, mesecima je jedna od glavnih tema u britanskim medijima. Mališan se leči u bolnici „Grejt Ormond strit” u Londonu, a njegovi roditelji Koni i Kris tražili su odobrenje da ga odvedu na eksperimentalno lečenje u SAD. Međutim, lekari britanske bolnice su bili protiv takve odluke argumentujući je time da to neće pomoći detetu, da tretman na kome roditelji insistiraju nije opravdan i da bi dete patilo. Slučaj je završio i na sudu, jer u ovoj zemlji postoji procedura da ako roditelji nisu saglasni sa odlukom medicinara onda sud donosi odluku.
U ovom slučaju sud je presudio u korist bolnice, donevši odluku o palijativnom zbrinjavanju dečaka u bolnici gde leži.
Nakon njihove žalbe, Evropski sud za ljudska prava je krajem prošlog meseca doneo konačnu odluku o tome da Čarlijevi roditelji ne mogu da ga odvedu u SAD.
Usledio je veliki pritisak na lekare i bolnicu, u raspravu su se uključili i predstavnici Vatikana, kongresmeni i predsednik SAD, osporavajući odluku suda i pružajući podršku roditeljima da dete, ipak, treba da ode na tretman u Ameriku i da mu se da bilo kakva šansa u lečenju. Roditelji malenog Čarlija su sa njihovom podrškom protekle nedelje predali londonskoj bolnici peticiju sa više od 350.000 potpisa sa zahtevom da se dete otpusti iz bolnice radi odlaska u SAD na eksperimentalno lečenje. U međuvremenu su prikupili 1,4 miliona funti donacije, što je dovoljno za odlazak u SAD i za terapiju. Novac im je doniralo više od 83.000 ljudi iz celog sveta.
„To je naš sin i kao roditelji mislimo da moramo imati pravo da mu damo priliku za život”, objasnila je medijima Čarlijeva majka Koni.
Cela priča je u Velikoj Britaniji pokrenula javnu debatu o poverenju u donošenje lekarskih odluka, koji treba da donose odluke u interesu deteta i bez upliva emocija koje „zamagljuju” odluku, ali i o tome da li roditeljima treba realno objasniti da li postoji nada za lečenje njihovog deteta ili im treba omogućiti hvatanje za poslednju „slamku” i odlazak na tretmane za koji su negde pročitali da mogu da pomognu? I u Srbiji su ljudi često zbunjeni jer se dešava da ne znaju da u slučaju bolesti deteta kome ne može u zemlji da se pruži pomoć postoje dva budžetska fonda kojima treba da se obrate za pomoć, pa putem interneta traže mogućnosti za odlazak u neku inostranu bolnicu, ujedno organizujući humanitarne akcije prikupljanja novca.
Prof. dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj i član Nadzornog odbora Budžetskog fonda za lečenje u inostranstvu, objašnjava da je prirodna potreba i pravo svakog čoveka da za blisku osobu koja je obolela traži sve mogućnosti za izlečenje. Ipak, lekari su ti koji moraju da daju mišljenje i konačan sud o lečenju svakog pacijenta, a to je upravo pokazao i ovaj slučaj u Engleskoj.
– U Srbiji smo formirali Budžetski fond pri Ministarstvu zdravlja kako bi se rešili problemi finansiranja odlaska dece u inostranstvo. Na raspolaganju nam je dovoljno novca za svako dete za koje je dijagnostika i lečenje u inostranstvu opravdana i daje realnu šansu za izlečenje ili unapređenje kvaliteta života. Dogodi se da lekar u bolnici u inostranstvu pita pacijenta zašto su se odlučili za inostranstvo kada u Srbiji radi odličan stručnjak za taj problem.
Veoma je važno ne manipulisati emocijama porodica, pružiti im podršku i u najtežem momentu profesionalno doneti odluku u najboljem interesu deteta. Nekada je jedino odgovorno prestati sa bolnim i iscrpljujućim tretmanima, podržati porodicu i pružiti mogućnost za odlazak deteta koji je dostojanstven i lišen patnje i bola – ističe dr Radojičić.
On je apelovao na sve koji organizuju humanitarne akcija da uvaže procene lekara i odgovorno planiraju proces jer smatra da je to, pre svega, važno za bolesno dete i porodicu, ali je od značaja i za celo društvo, jer su naši ljudi spremni da pomognu, što je važno ne zloupotrebljivati.
Prema rečima Verana Matića, predsednik Nadzornog odbora Budžetskog fonda za lečenje u inostranstvu, od formiranja ovog fonda država više nema problem da obezbedi lečenje bilo kojem detetu, bilo gde u svetu, ako za to lečenje ili dijagnostiku ne postoje uslovi kod nas.
– Ipak, i dalje imamo SMS akcije, i u najvećem broju slučajeva, roditelji i ne pokušavaju da zatraže sredstva od Budžetskog fonda. Veoma je važno iskoristiti ovu mogućnost jer u komisijama ovog fonda sede naši najbolji stručnjaci, koji će moći da odaberu i najadekvatnije medicinske ustanove u svetu, ali i da prate slučajeve kada se posle intervencija vrate u zemlju. Postoji čitava linija odgovornosti, od donošenja odluke o adekvatnoj ustanovi, odgovornost za to da su sredstva utrošena na najadekvatniji način i transparentno izveštavanje. Kada god je moguće, dovode se najbolji stručnjaci u našu zemlju i, pored neophodnih intervencija, korist imaju i naši lekari koji tako prolaze najbolju moguću obuku – kaže Matić i dodaje da nikome ne mogu da se zabrane humanitarne akcije, ali da oni koji ih organizuju moraju da definišu šta zapravo žele tim akcijama da postignu. On se pita da li je za pacijenta brže i efikasnije da se skupljaju sredstva putem SMS akcija ili da se obrate nekom od državnih fondova koji raspolažu sredstvima za lečenje u inostranstvu i koji je interes tih humanitarnih fondova ako se dešava da ne žele da otkriju detalje o pacijentima kada im se jave predstavnici državnih fondova sa namerom da pomognu u obezbeđivanju sredstava za lečenje u inostranstvu.
Autor: Danijela Davidov-Kesar
Itvor: Politika
U ovom slučaju sud je presudio u korist bolnice, donevši odluku o palijativnom zbrinjavanju dečaka u bolnici gde leži.
Nakon njihove žalbe, Evropski sud za ljudska prava je krajem prošlog meseca doneo konačnu odluku o tome da Čarlijevi roditelji ne mogu da ga odvedu u SAD.
Usledio je veliki pritisak na lekare i bolnicu, u raspravu su se uključili i predstavnici Vatikana, kongresmeni i predsednik SAD, osporavajući odluku suda i pružajući podršku roditeljima da dete, ipak, treba da ode na tretman u Ameriku i da mu se da bilo kakva šansa u lečenju. Roditelji malenog Čarlija su sa njihovom podrškom protekle nedelje predali londonskoj bolnici peticiju sa više od 350.000 potpisa sa zahtevom da se dete otpusti iz bolnice radi odlaska u SAD na eksperimentalno lečenje. U međuvremenu su prikupili 1,4 miliona funti donacije, što je dovoljno za odlazak u SAD i za terapiju. Novac im je doniralo više od 83.000 ljudi iz celog sveta.
„To je naš sin i kao roditelji mislimo da moramo imati pravo da mu damo priliku za život”, objasnila je medijima Čarlijeva majka Koni.
Cela priča je u Velikoj Britaniji pokrenula javnu debatu o poverenju u donošenje lekarskih odluka, koji treba da donose odluke u interesu deteta i bez upliva emocija koje „zamagljuju” odluku, ali i o tome da li roditeljima treba realno objasniti da li postoji nada za lečenje njihovog deteta ili im treba omogućiti hvatanje za poslednju „slamku” i odlazak na tretmane za koji su negde pročitali da mogu da pomognu? I u Srbiji su ljudi često zbunjeni jer se dešava da ne znaju da u slučaju bolesti deteta kome ne može u zemlji da se pruži pomoć postoje dva budžetska fonda kojima treba da se obrate za pomoć, pa putem interneta traže mogućnosti za odlazak u neku inostranu bolnicu, ujedno organizujući humanitarne akcije prikupljanja novca.
Prof. dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj i član Nadzornog odbora Budžetskog fonda za lečenje u inostranstvu, objašnjava da je prirodna potreba i pravo svakog čoveka da za blisku osobu koja je obolela traži sve mogućnosti za izlečenje. Ipak, lekari su ti koji moraju da daju mišljenje i konačan sud o lečenju svakog pacijenta, a to je upravo pokazao i ovaj slučaj u Engleskoj.
– U Srbiji smo formirali Budžetski fond pri Ministarstvu zdravlja kako bi se rešili problemi finansiranja odlaska dece u inostranstvo. Na raspolaganju nam je dovoljno novca za svako dete za koje je dijagnostika i lečenje u inostranstvu opravdana i daje realnu šansu za izlečenje ili unapređenje kvaliteta života. Dogodi se da lekar u bolnici u inostranstvu pita pacijenta zašto su se odlučili za inostranstvo kada u Srbiji radi odličan stručnjak za taj problem.
Veoma je važno ne manipulisati emocijama porodica, pružiti im podršku i u najtežem momentu profesionalno doneti odluku u najboljem interesu deteta. Nekada je jedino odgovorno prestati sa bolnim i iscrpljujućim tretmanima, podržati porodicu i pružiti mogućnost za odlazak deteta koji je dostojanstven i lišen patnje i bola – ističe dr Radojičić.
On je apelovao na sve koji organizuju humanitarne akcija da uvaže procene lekara i odgovorno planiraju proces jer smatra da je to, pre svega, važno za bolesno dete i porodicu, ali je od značaja i za celo društvo, jer su naši ljudi spremni da pomognu, što je važno ne zloupotrebljivati.
Prema rečima Verana Matića, predsednik Nadzornog odbora Budžetskog fonda za lečenje u inostranstvu, od formiranja ovog fonda država više nema problem da obezbedi lečenje bilo kojem detetu, bilo gde u svetu, ako za to lečenje ili dijagnostiku ne postoje uslovi kod nas.
– Ipak, i dalje imamo SMS akcije, i u najvećem broju slučajeva, roditelji i ne pokušavaju da zatraže sredstva od Budžetskog fonda. Veoma je važno iskoristiti ovu mogućnost jer u komisijama ovog fonda sede naši najbolji stručnjaci, koji će moći da odaberu i najadekvatnije medicinske ustanove u svetu, ali i da prate slučajeve kada se posle intervencija vrate u zemlju. Postoji čitava linija odgovornosti, od donošenja odluke o adekvatnoj ustanovi, odgovornost za to da su sredstva utrošena na najadekvatniji način i transparentno izveštavanje. Kada god je moguće, dovode se najbolji stručnjaci u našu zemlju i, pored neophodnih intervencija, korist imaju i naši lekari koji tako prolaze najbolju moguću obuku – kaže Matić i dodaje da nikome ne mogu da se zabrane humanitarne akcije, ali da oni koji ih organizuju moraju da definišu šta zapravo žele tim akcijama da postignu. On se pita da li je za pacijenta brže i efikasnije da se skupljaju sredstva putem SMS akcija ili da se obrate nekom od državnih fondova koji raspolažu sredstvima za lečenje u inostranstvu i koji je interes tih humanitarnih fondova ako se dešava da ne žele da otkriju detalje o pacijentima kada im se jave predstavnici državnih fondova sa namerom da pomognu u obezbeđivanju sredstava za lečenje u inostranstvu.
Autor: Danijela Davidov-Kesar
Itvor: Politika