Свет у коме живимо никада није нудио више информација — и никада није мање подстицао на размишљање. Млад човек данас има приступ готово свему: чињеницама, вестима, анализама, подацима, туђим мишљењима, али све ређе развија способност да у том мноштву уочи везу, смисао и узрок. Уместо размишљања — долази до „гутања“ садржаја. Уместо разумевања — до имитације ставова. А управо ту настаје терен на коме цветају манипулације свих врста.
Недостатак логичког и аналитичког мишљења постаје једна од најозбиљнијих слабости савременог човека. Када се изгуби способност да се постави питање „зашто“ и „како“, појединац постаје плен спољашњих утицаја — медијских, идеолошких, политичких, комерцијалних. Зато је развијање когнитивних способности код младих, нарочито оних старијих од 16 година, много више од академске вежбе: то је акт самозаштите, духовне независности и интелектуалне зрелости.
Логика као отпор плиткости
Живимо у времену у којем се вреднује „сналажљивост“, а не промишљеност; у којем се емоционална интелигенција често своди на углађену послушност и прилагођавање, док се логичко мишљење и рационална процена готово проглашавају хладним или неумесним. Тај тренд постепеног упросечавања мишљења није безазлен: он ствара друштво које лакше прихвата полуистине, популизам и идеолошке клишее.
Млад човек треба да формира мисаони апарат, што значи да мора знати не само да мисли, већ и како мисли. Да уме да препозна нелогичности, да изгради аргумент, да се не плаши сложености. У том смислу, развој когнитивних способности није ништа друго до вежбање у слободи — слободи да се не прихвати прва понуђена истина.
Тестови интелигенције као мисаони тренинг
Један од корисних начина да се ова способност негује јесте решавање невербалних тестова интелигенције, попут оних који се користе у припремама за Менсина тестирања. Реч је о тестовима који не зависе од школског знања, већ мере чисту способност логичког закључивања, просторну оријентацију и обрасце мишљења.
Квалитетни, потпуно бесплатни тестови могу се наћи на интернету — као што су BRGHT IQ test (који при сваком новом покушају нуди другачије задатке), Norway IQ Mensa Test, Danmark Mensa IQ Test или Hungarian IQ Mensa Test. Они представљају изванредну когнитивну вежбу за све старије од 16 или 18 година, када је мисаони апарат довољно развијен да издржи напор апстрактног закључивања. Тако добијени резултати, што и сами аутори тестова кажу, нису исто што и прави, стандардизовани IQ тестови, али могу пружити добру оријентацију за оне који су заинтересовани да провере своје „вијуге“. Они, пак, други тестови, који се представљају као поуздани за процену умног количника, а који заузврат траже да се плати – имају, рекло би се, пре свега комерцијалну сврху и резултати се не могу прихватити као релевантни, а и питања су дискутабилна.
Овакво рекреативно тестирање не би требало да буде ствар сујете, већ радозналости. Свако може да се опроба, у тишини, без публике, само ради себе. Резултат није пресудан — важно је учење концентрације, брзине размишљања и препознавања логичких структура. То је, у суштини, ментална гимнастика, а мозак, као и мишић, слаби ако се не користи.
Размишљати — значи не пристати на туђе мисли
У времену које фаворизује лаку забаву, убрзане реакције и емоционалне рефлексе, логичко мишљење постаје акт храбрости. Оно тражи време, стрпљење, усредсређеност — вредности код којих нема лајкова, али граде личност.
Зато је неговање логике, критичког суда и интелектуалне дисциплине најпоузданији пут да млади човек остане мислеће биће у свету који га све чешће подстиче да буде само — корисник садржаја. Од тога како мислимо, зависи наша способност да разумемо свет. Али и да га мењамо.
Аутор: Милан Станковић, проф. српског језика и књижевности из Бора