Svet u kome živimo nikada nije nudio više informacija — i nikada nije manje podsticao na razmišljanje. Mlad čovek danas ima pristup gotovo svemu: činjenicama, vestima, analizama, podacima, tuđim mišljenjima, ali sve ređe razvija sposobnost da u tom mnoštvu uoči vezu, smisao i uzrok. Umesto razmišljanja — dolazi do „gutanja“ sadržaja. Umesto razumevanja — do imitacije stavova. A upravo tu nastaje teren na kome cvetaju manipulacije svih vrsta.
Nedostatak logičkog i analitičkog mišljenja postaje jedna od najozbiljnijih slabosti savremenog čoveka. Kada se izgubi sposobnost da se postavi pitanje „zašto“ i „kako“, pojedinac postaje plen spoljašnjih uticaja — medijskih, ideoloških, političkih, komercijalnih. Zato je razvijanje kognitivnih sposobnosti kod mladih, naročito onih starijih od 16 godina, mnogo više od akademske vežbe: to je akt samozaštite, duhovne nezavisnosti i intelektualne zrelosti.
Logika kao otpor plitkosti
Živimo u vremenu u kojem se vrednuje „snalažljivost“, a ne promišljenost; u kojem se emocionalna inteligencija često svodi na uglađenu poslušnost i prilagođavanje, dok se logičko mišljenje i racionalna procena gotovo proglašavaju hladnim ili neumesnim. Taj trend postepenog uprosečavanja mišljenja nije bezazlen: on stvara društvo koje lakše prihvata poluistine, populizam i ideološke klišee.
Mlad čovek treba da formira misaoni aparat, što znači da mora znati ne samo da misli, već i kako misli. Da ume da prepozna nelogičnosti, da izgradi argument, da se ne plaši složenosti. U tom smislu, razvoj kognitivnih sposobnosti nije ništa drugo do vežbanje u slobodi — slobodi da se ne prihvati prva ponuđena istina.
Testovi inteligencije kao misaoni trening
Jedan od korisnih načina da se ova sposobnost neguje jeste rešavanje neverbalnih testova inteligencije, poput onih koji se koriste u pripremama za Mensina testiranja. Reč je o testovima koji ne zavise od školskog znanja, već mere čistu sposobnost logičkog zaključivanja, prostornu orijentaciju i obrasce mišljenja.
Kvalitetni, potpuno besplatni testovi mogu se naći na internetu — kao što su BRGHT IQ test (koji pri svakom novom pokušaju nudi drugačije zadatke), Norway IQ Mensa Test, Danmark Mensa IQ Test ili Hungarian IQ Mensa Test. Oni predstavljaju izvanrednu kognitivnu vežbu za sve starije od 16 ili 18 godina, kada je misaoni aparat dovoljno razvijen da izdrži napor apstraktnog zaključivanja. Tako dobijeni rezultati, što i sami autori testova kažu, nisu isto što i pravi, standardizovani IQ testovi, ali mogu pružiti dobru orijentaciju za one koji su zainteresovani da provere svoje „vijuge“. Oni, pak, drugi testovi, koji se predstavljaju kao pouzdani za procenu umnog količnika, a koji zauzvrat traže da se plati – imaju, reklo bi se, pre svega komercijalnu svrhu i rezultati se ne mogu prihvatiti kao relevantni, a i pitanja su diskutabilna.
Ovakvo rekreativno testiranje ne bi trebalo da bude stvar sujete, već radoznalosti. Svako može da se oproba, u tišini, bez publike, samo radi sebe. Rezultat nije presudan — važno je učenje koncentracije, brzine razmišljanja i prepoznavanja logičkih struktura. To je, u suštini, mentalna gimnastika, a mozak, kao i mišić, slabi ako se ne koristi.
Razmišljati — znači ne pristati na tuđe misli
U vremenu koje favorizuje laku zabavu, ubrzane reakcije i emocionalne reflekse, logičko mišljenje postaje akt hrabrosti. Ono traži vreme, strpljenje, usredsređenost — vrednosti kod kojih nema lajkova, ali grade ličnost.
Zato je negovanje logike, kritičkog suda i intelektualne discipline najpouzdaniji put da mladi čovek ostane misleće biće u svetu koji ga sve češće podstiče da bude samo — korisnik sadržaja. Od toga kako mislimo, zavisi naša sposobnost da razumemo svet. Ali i da ga menjamo.
Autor: Milan Stanković, prof. srpskog jezika i književnosti iz Bora