Дуално образовање у Србији уведено је пре скоро 10 година. Оно подразумева учење на два места – у средњим стручним школама и компанијама. На жалост, овај модел образовања није нарочито популаран, због чега је држава увела месечне стипендије од 5.000 динара девет месеци за ђаке који упишу неку од дефицитарних професија. И коначно би се могло рећи да су се од 28 дефицитарних занимања издвојила пет која су, како показују најновији подаци, најзанимљивија (најисплативија) ђацима.
Ђаци у Србији годинама уназад уписују популарне гимназије (то су махом одликаши), али и економску, техничку, медицинску школу.
На жалост, школе које су у систему дуалног образовања, односно оне које у свом раду комбинују теорију и праксу, нису нарочито популарне међу ђацима, што показују ранг листе годинама уназад. Због тога је држава дала „финансијску ињекцију“, односно месечну стипендију од 5.000 динара наредних девет, али и накнаду од послодавца, свим ђацима који упишу стручне школе.
Међутим, и даље су те школе мање популарне и неретко одељења остану празна на почетку школске године. Ипак, већ ове године могло би се рећи да су се осмаци „пробудили“, јер су се код њих међу дефицитарним профилима издвојила пет.
Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић потврдио је за Нова портал да су се осмаци напокон пробудили, те да се ове године на конкурс за дуално образовање пријавило много више ђака него претходних година.
– Ове године се јавио велики број ђака, има их више од 1.000, а више од 100 школа испунило је услове конкурса, што ми је посебно драго. Деца су напокон схватила да је добро имати занат у рукама. Наравно, увек сам за високо образовање, факултет, па и мастер студије, али свесни смо да је скоро сваки занат данас добро плаћен, а посебно су се издвојили неки – објашњава Антић за Нову.
Према његовим речима, профил аутомеханичара је први на листи дефицитарних занимања за који су ђаци почели да се интересују. Србија, према незваничним проценама, има више од 5.000 ауто-механичара, чија зарада званично може да премаши и 200.000 динара месечно, каже Антић.
Додаје да је ово занат који може да се учи упоредо са неким другим.
– Због тога деца не уписују школу, него иду на обуку у трајању од неколико месеци. Ако су родитељи из те струке, пријатељ, комшија, они тако науче, али наравно да је боље када имају и диплому и образвање. Њихов опсег знања се шири и то је добро за њих. У школи има заинтересованих, али више је оних који се пријављују за ванредно школовање. Дакле, они имају неки посао или уче неку школу, али онда реше да се преквалификују. Тако то функционише – истиче он.
Техничар за аутоелектрику
Техничар за аутоелектрику, односно електричар за ауто, такође је профил који је популарнији од других.
Ова каријера укључује инсталацију, одржавање и поправку електричних и електронских система у моторним возилима. Посао захтева од техничара да ради на различитим системима као што су системи за климатизацију, лампе, радио, системи грејања, батерије, електричне инсталације и алтернатори. Техничар користи опрему за дијагностичко испитивање за преглед возила и проналажење кварова. За поправке користе ручне алате и специјализиране електричне инструменте и машине.
Што се тиче зараде, њихова плата је око 120.000 динара.
– Они су добро плаћени, јер су доктори за ауто – наглашава саговорник Нове.рс.
Бравари/заваривачи
Иако је посао бравара/заваривача добро плаћен и има велики потенцијал за брзо запошљавање, притом његове услуге се траже на све стране што се може видети по броју огласа на интернету, осмаци нису били толико заинтересовани за овај смер.
Ипак, ове године је боље.
Просечна плата бравара/заваривача износи око 1.000 евра, а ђаци по завршетку школе проналазе посао.
Сам посао захтева теренски рад, али и рад у радионици. Осим тога, постоји велика потражња за одговорним грађевинским браварима како код нас, тако и у иностранству.
Како је раније објаснио професор Техничке школе „Змај“ на Новом Београду, Миленко Шордић, родитељи не причају деци толико о занатима, колико о гимназијама, те они и не знају да могу лепо да живе од зараде заваривача.
– Јако ми је жао што родитељи не промовишу ове занате који, како видимо, лагано умиру. Нема деце, а штета јер ово је добро плаћен посао, то вам показује и пример нашег ученика Далибора с обзиром да ће он за неколико месеци већ почети да ради и то за плату од око 1.000 евра, што је заправо нека просечна плата заваривача у Србији. Није мало уопште – истакао је професор раније за портал Нова.рс.
Водоинасталатер
Од посла водоинсталатера у Србији и те како добро може да се живи, каже Антић, додајући да водоинсталатери сваког дана имају посла, па месечно, за 22 радна дана, могу да зараде и до 260.000 динара.
– Водоинсталатери су углавном сами газде, у смислу да не почињу посао са неким. Деца када заврше школу углавном остану код тог послодавца или отворе сами бизнис. Од те зараде, рецимо, око 150 евра одвоје за основицу за уплату доприноса, тако да им чисто остане око 2.000 евра. Причамо, наравно, о идеалним условима. За монтирање санитарија, замену водоводних цеви и монтажу нових, постављање лавабоа, ве-це шоље и водокотлића, повезивање батерије и бојлера, могу да зараде око 300 евра. И то само за један дан – каже он.
Електричар
И последњи, пети профил, према речима саговорника, који би се могао издвојити од других је посао електричара.
– Плата за електричара и водоинсталатера може да иде и доста више, до неких 300.000 динара и ти износи нису измишљени већ су део огласа за послове у Београду и Новом Саду, што можете видети и сами. Понуде за занатлије све су примамљивије, па тако и за електричарем – каже он.
Посао електричара су, махом, кућне поправке, те се неретко деси да они који су самостални предузетници немају радно време, а доста времена проводе и у саобраћају.
– То је просто тако. Ако има посла, није ти тешко да идеш с једног краја града на други. Деца су, ваљда, увидела да тих кућних мајсторија увек има, у свако доба, да је велика потражња и ето, имаћемо ваљда више електричара него пре – каже он.
Извор: Нова