Jasno je da se vršnjačko nasilje, kao i sve što je negativno u društvu, ne može iskoreniti, ali statistika govori u prilog tome da je ono drastično u opadanju, izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević.
On je u emisiji Pravac na tv Pink3 naveo da je urađeno mnogo na prevenciji, odnosno lečenju uzroka nasilje, te da je najveća odgovornost na direktoru ustanove.
Govoreći o vršnjačkom nasilju, ministar kaže da su prethodnih godina pokrenuti SOS telefoni, timovi za nasilje koje ima svaka škola, timovi Ministarstva i školskih uprava i ističe da svako nasilje mora da se prijavi.
„Smenio sam preko 20 direktora škola širom Srbije jer su prikrivali nasilje. Uradili smo dosta toga, ali je ostalo još mnogo posla. U osnovnim i srednjim školama u Srbiji više je od 900.000 đaka i, gledajući statistiku, nasilje u školama je u drastičnom opadanju“, kazao je on.
„Jasno je da se vršnjačko nasilje ne može da se iskoreni, kao i sve ostalo što je loše, ali se može dovesti na razumnu meru“, smatra ministar.
Dodaje da nije zadužen za porodice i njihovo vaspitanje i prevaspitanje, ali da jeste za to šta škole treba da urade. Direktor, kako objašnjava, momentalno mora da obavesti inspekciju, školskoj upravi ili čak ministru lično ili pomoćnicima iz sektora.
„Direktor pre svega podnosi izveštaj Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, koje izveštava Ministarstvo. U slučaju da nisam zadovoljan izveštajem i ustanovim drugim kanalima drugačiju priču, sledi reizbor direktora“, kaže Šarčević.
Ističe da ne voli da je „siledžija“, ali da su neke smene urodile plodom. On navodi i da mu je uloga da reformiše sistem, te da je urađeno mnogo kvalitetnog posla. Procedure su, dodaje, urodile plodom i drastično su smanjile nasilje u školama – za preko 60 odsto.
„Ne znači da smo zadovoljni. Decenijama se obrazovanje guralo pod tepih, te smo išli na drastične mere. Odgovornost je na ustanovi, najviše na direktoru, te na timu koji on postavlja, na stručnim saradnicima, razrednim starešinama“, kazao je ministar.
Više na: Tanjug
A, šta ćemo sa mobingom?! Ko ih u toj oblasti kontroliše?! Šta treba, da i nastavnici krenu da se ubijaju!
A šta ćemo sa mobingim koji sprovode direktori i njihovi saradnici nad zaposlenim. Osnovna škola “ Bora Stanković“ je tipičan primer.
E ,to da počnem od predskolskog ti treba veza,da ti dete krene pri školi,postoje tri smene u kojima deca idu ,prepodne ,popodne i medju smena,nasa deca idu prepodne i popodne ima ih po petnaestak u grupi ,a medju smena koja je fiksna ide svakog dana od 11 do15h,u toj grupi ima 30deteta,to su se veze i vezice navirale,deca već znaju kod koje će učiteljice itd.i posle vršnjačko nasilje pa normalno kad ga još od predškolskog nauče da ono dete tamo nekog privilegovano je i kasnije se izivljavaju nad drugom decom,meni je mama to i to tata je isto neko….odužih ali tako je
jos da smenite direktore koji prikrivaju nasilje nastavnika prema deci, da ne kazem maltretiranje