Мама се фенира код фризера, а синчић се шетка по салону.
– Мама, мама, види колико тета има ЧЕТКИ!
– Каже се ЧЕТАКА, сине!
– Добро, мама. А је л’ могу сад да поједем једну од оних КИФАЛА што си ми купила?
– Појешћеш код куће једну од тих КИФЛИ.
– Није четки, али је кифли! – рече фризерка.
– Тако је правилно! И каже се: патака, гусака, крушака, вишања, трешања, коцака, али зато: мачака и мачки, бресака и брескви, фресака и фрески, лутака и лутки, приповедака и приповетки.
– Јао, јао, мама, па ко ће све то попамтити?
– Онај који доста чита – на крају све запамти!
Извор: Књига 366 језичких цртица, Виолета Бабић