Град засад разматра могућност гашења двеју основних школа – „Ђуро Стругар“ и „Стари град“. У „Стругар“ треба да уђе Политехничка академија
На дневном реду Скупштине града на седници у понедељак неће бити рационализација мреже школа, потврђено је у градској управи, како се спекулисало у неким медијима. Међутим, незванично сазнајемо, надлежни у граду, засад, размишљају о гашењу двеју основних школа с мало ученика, како би се у простор које оне користе сместиле средње школе које или немају своју зграду или су учионице постале „претесне“, али се одборници неће бавити овим проблемом.
На „листи“ су основне школе „Ђуро Стругар“ и „Стари град“. У зграду ОШ „Ђуро Стругар“ требало би да се усели Политехничка академија, која већ користи простор у овој школи, док би се основци преселили у оближњу ОШ „Ратко Митровић“. Спортској гимназији 1. септембра истиче уговор са Војном гимназијом тако да ће, ако се не нађе неки простор, почетак школске године млади спортисти дочекати на улици. Као могућа нова адреса помиње се ОШ „Стари град“, чији би ђаци постали ученици ОШ „Скадарлија“.
– Трудимо се да решимо проблем већег броја ученика, као што је око 800 ђака Политехничке академије, која је једна од најбољих средњих школа, и око 900 ученика Спортске гимназије, који су врхунски спортисти, а немају своју зграду – истиче наш извор. – ОШ „Ђуро Стругар“ има око 4.500 квадрата и нешто више од 300 ученика, док ОШ „Стари град“ похађа око 180 основаца, а зграда има 4.700 квадрата.
ПРОТЕСТ ПРОТИВ ЗАТВАРАЊА
Родитељи и ђаци Основне школе „Ђуро Стругар“, уз подршку комшија и родитеља деце из других школа, синоћ су одржали протест због најаве да ће ова установа на јесен бити затворена. Неколико стотина људи окупило се испред школе, а деца су држала транспаренте са натписима „Спасимо Ђуру“, „Не дамо школу“ и „Оставите нас на миру“.
– Ово је протест родитеља основаца и станара блока 37 – прича Александар Бојић, чија деца похађају ову школу. – Наставници, родитељи и деца шокирани су овом најавом. Организовали смо овај протест због неформалног усменог сазнања да ће школа бити затворена.
У изузетно лошим условима се школују и ученици Музичке школе „Станислав Бинички“. Иако је већ требало да се из неусловних барака у Новом Београду преселе у ОШ „Ратко Митровић“, све је остало само мртво слово на папиру, пошто су се побунили родитељи. Уколико надлежни дају „зелено светло“ за рационализацију, млади уметници требало би коначно да добију нормалне учионице у згради Политехничке академије.
Одржавање школа велике површине са мало ђака је изузетно скупо, а издвајање новца за плаћање комуналних услуга и материјалних трошкова представља велики издатак за градску касу.
ЈАСНА ЗАКОНСКА ПРОЦЕДУРА
Коначну одлуку о гашењу неке основне школе доноси Министарство просвете. Процедура за одлучивање је следећа: Секретаријат за образовање упућује предлог Скупштини града, а ако он буде прихваћен, прослеђује се Министарству просвете, који треба да стави параф.
Иако у главном граду постоје 34 основне школе које имају мање од 400 ученика, што је законски минимум да би образовна установа тог типа могла да постоји, градски одборници се неће бавити овом темом.
Извор: Новости
Hteli mi da priznamo, svidelo nam se ili ne, ali mreža škola mora hitno da se uradi. Po analzi MPNTR nekada smo imalo 40% učenika u seoskim i 60% u gradskim. Sada u seoskim nemamo možda ni 10%, tako da mora da se napravi neophodna mreža postojanja škola. U Srbiji postoje škole koje imaju i po 50 učenika od I do VIII razreda a imaju 100% direktora. Da li je to normalno?
Slažem se sa problemom i potrebom koju ste naveli, koji su znamo i mnogo veći, opštiji. Međutim, mnogo je sličnih nerešenih polja (pravosuđe, socijalna oblast) u zemlji koje takođe zahtevaju odgovoran pristup, dugoročno planiranje a u svemu se podrazumeva visok stepen savesnosti i želja za društveno korisnim postupcima bez čijeg rešenja, (ili bar iskrenog rada na njima) „sređivanje“ obrazovanja krupnim rezovima (čiji sam ja pobornik) nema smisla.
Potpuno sam siguran da oni koji trenutno odlučuju po pitanjima koja nas tište, nisu ni sposobni, ni voljni da donose odluke u interesu društva, već će se sva „korist“ stvorena eventualnom (p)reorganizacijom sistema naći u dosadašnjoj rupi bez dna.
Bolje racionalizacija mereze nego da nam podignu normu. Ako podignu normu onda ce narednih 200 godina tako ostati, ako naprave racionalizaciju mreze ona ce se to vratiti ako predjemo na jednosmenski rad.