Mogu li roditelji da odgovaraju za zločine maloletne dece?

Posted by Autor: Nada Šakić 15. decembar 2016.

Posle tragedije u Novom Sadu kada je 12-godišnje dete zapalilo beskućnika Dragutina Todorčevića iz Futoga, postavlja se pitanje ko je odgovoran i da li i kakve sankcije mogu da trpe roditelji. Nismo uspeli da saznamo da li je porodica bila u sistemu socijalne zaštite, a niko u nadležnim institucijama nije imao vremena da govori o tom slučaju.

Zašto su deca od 12 i 13 godina sama na ulici u tri ujutru? Kako su došli na ideju da namerno zapale živog čoveka? Da li su roditelji i staratelji znali gde su i šta rade? Ko je zapravo kriv za smrt nedužnog čoveka? To su pitanja na koja će morati da odgovore i roditelji i deca
nasilje-u-skoli

„On se potpuno neadekvatno ponaša, to ima obeležje krivičnog dela, on je učinio nešto strašno. On, naravno, nema krivicu i u tom smislu on ne može krivično da odgovara, ali ono što treba reći – on mora da bude, i koliko ja pretpostavljam, već je upućen u program intenzivnog tretmana“, kaže Ivana Stevanović, direktorka Centra za kriminološka istraživanja.
Program podrazumeva prevaspitavanje koje može trajati do devet meseci. U Zavodu za vaspitanje dece i omladine „Vasa Stajić“ u Beogradu kroz taj program je prošlo više od 230 dečaka.
„Nisam dolazio kući zato što sam imao probleme sa očuhom, jer sam se bojao. Pa sam skitao, krao“, ispričala su deca na prevaspitavanju iz Doma „Vasa Stajić“.
U ovakvim situacijama najpre reaguje Centar za socijalni rad. Postavlja privremenog staratelja, a zatim proverava gde, s kim i u kakvim uslovima je dete živelo. Roditeljima može biti ograničeno ili oduzeto starateljstvo.
„Tužilac koji ima ovlašćenja da postupa sa maloletnim licima i koji je informisan o ovom događaju razmotriće situaciju da li eventualno postoje okolnosti koje ukazuju na zlostavljanje i zapuštanje ovog maloletnog lica od strane njegovih roditelja i odlučiti o pokretanju krivičnog postupka“, kaže Ivana Stevanović, direktorka Centra za kriminološka istraživanja.
Deca ponavljaju krivična dela, ali najčešće kada je reč o krađi i razbojništvu.
„Kada je reč o nasilnom kriminalu i za intervencije kasnije nema situacija u kojima bi ponovili takav jedan težak delikt jer su sankcije prilično stroge i rigorozne“, kaže Olivera Zečević, šefica Odeljenja za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije UKP.
Kao razlozi za takvo ponašanje dece najčešće se navode nasilni modeli komunikacije u porodici, uticaj vršnjačkih grupa, zapuštenost. Ona su najčešće nezrela, impulsivna, nesvesna posledica svojih postupaka.