Мој осмогодишњак уопште не води рачуна о хигијени. Како да га натерам?

„Моја осмогодишња ћерка не води рачуна о хигијени. Уморила сам се од подсећања да опере зубе, да се истушира и пресвуче. Недавно се вратила са кампа на који је ишла с другарима из школе. Били су тамо пет дана, а скоро сав чист доњи веш који сам јој спаковала остао је нетакнут! Кад сам питала зашто се није пресвлачила, одговор је био „Нисам могла да нађем чарапе и гаћице у коферу“. А док сам је паковала показала сам јој где је шта.

Зубе ће опрати темељно само ако ја стојим поред ње и указујем јој на она места која је пропустила и подсећајући је да мора да их пере непрекидно и концентрисано најмање два минута. Нема тога што нисам пробала.

Како да јој помогнем да буде самостална и како да јој верујем кад водимо непрестану борба? Да ли је то нормално?“

Иако ово конкретно питање, баш овако написано, није стигло у наш инбокс, добили смо много сличних, па верујемо да има још родитеља којима би одговор значио.

Сигурно да вам због тога неће бити много лакше, али изазови овог типа нису реткост, а пандемија сигурно није помогла да се они реше. То што су много времена проводили изоловани и што су из кревета седали за компјутер, па за трпезаријски сто и опет за компјутер, допринело је томе да деца изгубе осећај за хигијену. Иако вам се сад то чини као немогућа мисија, једног дана ће и ваше дете, без вашег подсећања, устати, опрати зубе, истуширати се, па тек онда сести за сто да доручкује.

А како да то постигнете?

Прво, све претходне дебакле, попут овог са чистим вешом који се вратио са кампа – заборавите. У прошлости су, не могу се променити, а ако се на њих будете враћали, постићи ћете само то да посрамите своје дете.

Сад се осврнимо на последње питање – како да подржите своје дете да буде самостално и да можете да му верујете кад је све то непрестана борба? Одговор је: никако. Када око нечега постоји непрестана борба, а нарочито кад она укључује нечији лични простор и тело, тешко је остварити здраву комуникацију. Непрекидна свађа, борба моћи и исправљање понашања и лоших навика детета воде у губитак међусобног поверења. И премда је цео конфликт можда почео од прања зуба, он убрзо постаје борба за аутономију и борба моћи.

Не, не покушавамо да вас преплашимо. Борба моћи између родитеља и деце је део породичног живота. Оно што треба да вас брине су хронични проблеми који лоше утичу на вашу везу и комуникацију.

Можда се питате да ли би требало да дозволите да ваше дете добије каријес или да му одећа буде прљава. Не. Покушајте поново. Реците јој, благо и без осуде, да желите с њом да разговарате, па кажите: „Саро, приметила сам да се непрестано свађамо око хигијене, прања зуба, купања. И питам се који је бољи начин да то решимо?“ Ако онда заћутите и саслушате је, значи да сте започели праву конверзацију. Она ће можда рећи: “Само желим да ме оставиш на миру,”, али је и то почетак за проналажење компромиса.

И верујте ми кад вам кажем: тим компромисом нећете бити задовољни. Сигурно ћете желети више од једног прања зуба дневно за своје дете, али како развој, хормони и одрастање буду текли она ће, у складу са својим потребама, све више водити рачуна о хигијени.

Дакле, за све родитеље који се боре са оваквим проблемом савет је – радите на томе да дођете до компромиса. Ако детету не смета да пере зубе с вама, то је супер, радите то заједно сваки пут и нека буде ритуал и забава.

Покушајте да се суздржите од коментара попут „пропустила си леве горње зубе“ и само будите заједно. Купите неке блесаве четкице, пустите музику, очистите зубе концем (код нас у кући петак је за конац) и уживајте у времену проведеном са својим дететом. Мање се фокусирејте на посао, више на то што сте заједно.

И да, пронађите докторе и зубаре који вас неће осуђивати.

Срећно!