Moja deca večeraju u 5 popodne. Evo i zašto.

april 4, 2018

Hranjenje dece ponekad može zaista biti naporno (ovo je eufemizam). Moje najstariji sin je bio, i još uvek je, izuzetno izbirljiv. A obdaništanac je hronično opsednut slatkišima i retko će sedeti za stolom duže od tri minuta odjednom. Obroci mogu ponekad biti pravi haos, ali takođe znam da je čak i to normalno okruženje.

Ipak, sati između vremena kada se vrate iz škole i odlaze u krevet, često su potpuno haotični, pogotovo kada je u pitanju hranjenje. Nijedno od njih ne jede ručak u školi ili jedu vrlo rano, oko 11:30, a kada se vrate iz škole, mrtvi su gladni. Ne mislim samo malo gladni. Mislim GLADNI. Mislim, “nahrani me sada ili ću ležati na podu i plakati 25 minuta dok ne dobiješ migrenu” gladan. Sećam se kako sam i ja bila gladna kada sam se vraćala kući iz škole. Dakle, morala sam da pribegnem nekim jednostavnim obrocima kao što su kroasani, pitice, Bonžite – sve što je brzo, relativno zdravo i jednostavno. Ali oni nikako da dočekaju večeru, pa nastavljaju sa tim užinama tokom celog popodneva. I onda, kao što možete zamisliti, večera je u osnovi bila šala. Ili, nije bilo nikakve vidljive večere. Bilo je super-dosadno i zbunjujuće.
I samo tako, pre nekog vremena mi padne napamet: Šta ako samo počnem da im dajem večeru od 16-17 časova, kada su očigledno gladni? Kao jedan zdrav obrok i odložiti onu užinu za kasnije? Pa, ovaj mali plan je implementiran već nekoliko meseci, i dozvolite mi da vam kažem: to je najbolja ideja ikada. Teško je ponekad spremiti lep zajednički obrok, tako rano, ali sa druge strane oni su istinski gladni i pojedu sve što im dam. I nije čak ni toliko teško organizovati se. Ono što ja kuvam nije ništa fensi. Kupus, pasulj, špagete, pilav, grašak… I sve jedu. Čak i salatu. I to je bolja i kvalitetnija hrana umesto nekih užina-grickalica koje su do tad jeli, što je samo kvarilo njihov apetit za večeru. Tako da oni obično jedu ovu ranu večeru pre nego što urade domaći zadatak, što znači da su dobro nahranjeni i srećni kada je u pitanju rađenje domaćeg, ali i za ostatak večeri.
Ali, mogli biste da pitate, ako jedu toliko rano, zar ne budu gladni negde pre spavanja? Kasnije imaju onu užinu pod uslovom da bude što je zdravija moguća. U svakom slučaju grickanje pre i posle večere je smanjeno.
A ja? Da li ja jedem večeru? Pa, zapravo, često to radim. Kao i većina roditelja, ja sam poslednja koja leže. Ponekad imam rani doručak, rani ručak i ranu večeru. Možda ne baš ranu kao deca, ali gledam da pojedem tanjir dobrog i zdravog u 4:30 ili 5. Onda pojedem malu užinu nakon što deca odu u krevet.
Dakle, moja deca večeraju u 15 ili 16 časova. Verovatno zvuči čudno nekima, ali zapravo, kada sam podelila ovo iskustvo sa nekoliko prijatelja, rekli su mi da i oni to prilično često rade.
I za kraj evo mog mota: Hranite svoju decu, kada su gladna. Uvek radite ono što odgovara vama i vašoj porodici. Sve ostalo su gluposti. Prijatno!
Priredila A. Maksimović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama