Montesori metod nudi široku i jasnu ideju o obrazovanju – kao pomoći u životu. Osmišljen je tako da pomogne deci da savladaju zadatke svog unutrašnjeg oblikovanja, od detinjstva do zrelosti. Svoje pristupe, ovo učenje, nalazi u prirodnom razvoju deteta, u čijoj osnovi je postavljanje unutrašnjeg reda.
Deca zauzeta u Montesori ambijentu napreduju sopstvenim tempom i u skladu sa svojim individualnim sposobnostima – deca u njemu izgrađuju sebe! Ohrabruje se individualni rad kao vrsta pomoći koja se može pružiti detetu tokom procesa njegovog samoformiranja.
Pročitajte i Kućni poslovi za decu prema uzrastu po Montesori tablici …
Jedna od najznačajnijih centralnih ideja Montesori učenja je razvijanje NEZAVISNOSTI – u savremenoj stručnoj terminologiji upotrebljavaćemo pojam razvoj SAMOSTALNOSTI. Svoju samostalnost dete razvija neprestanim aktivnostima. Prvi svesni akt samostalnosti deteta je odbrana od onih koji hoće da delaju umesto njega. Dete se malo zanima za znanja i umenja drugih. Koncentrisano je da uz vlastiti napor doživi svet i razume ga na nivou svojih mogućnosti. Ono ispoljava prirodne sklonosti koje vode razvoju samostalnosti. Persi Nan smatra da u detetu deluju životne sile koje vode njegove napore ka cilju. Naziva ih HORME koje usmeravaju razvoj i ako nisu ometane ispoljavaju se u radosti življenja i prisutne su u opštem ustrojstvu upijajućeg uma.
Osvajanje samostalnosti započinje prirodnim razvojem koje se definiše kao dostizanje uzastopnih nivoa nezavisnosti na fizičkom i psihičkom planu – 1. novorođenče upija u sebe svet koji ga okružuje; 2. razvojem čula usisava sve utiske odjednom kao nepodeljenu celinu, 3. pojavljivanjem jezika počinje komunikacija sa spoljnim svetom; 4. hodanje omogućava samostalno vladanje prostorom; 5 ostvarivanje fiziološke samostalnosti izazvana je procesom rasta i sazrevanja. Dete je spremno da ide samostalno dalje u osvajanje složenijih formi osamostaljivanja.
Uz razvoj samostalnosti se vezuje pojam SLOBODE koju dete ostvaruje naprestanim naporom. U slobodnom okruženju SLOBODOM IZBORA dete stiče neophodna iskustva koja Marija Montesori naziva radom. Sredina svojim podsticajima poziva dete da upravlja svojim iskustvima kojima slobodno razvija svoje sposobnosti. Fizičko osamostaljivanje je dug proces u kome dete ima snažnu želju da dela u skladu sa svojom voljom proširujući svoja iskustva na sve višim razvojnim nivoima. Mentalnu samostalnost, takođe, dete se trudi da razvije pomoću svojih iskustava i počinje da traga za uzrocima događanja. Razvoj samostalnosti u slobodnom okruženju podrazumeva sredinu u kojoj dete neće biti uznemiravano i neometano u obavljanju svog zadatka.
NORMALIZACIJA je fenomen koji se rađa u detetu onda kada se ono duboko, celom svojom ličnošću koncentriše na aktivnost koju je slobodno izabralo. Normalizacija nastaje koncentracijom na bilo koji smisleni posao deteta. Upotreba predmeta shodno njihovoj pravoj nameni, usloviće uspostavljanje „mentalnog reda“ u detetu, a pažljiva manipulacija tim predmetima razvija koordinaciju pokreta. Mentalni red i koordinacija pokreta pripremaju pojavu KONCENTRACIJE. Moć koncentracije nalazi se u osnovi karaktera i socijalnog ponašanja deteta. Niko sa strane ne može da je razvije. Zato je veoma važan ambijent „rastućih interesovanja“ u kojoj dete otkriva kako da se koncentriše usmeravajući pažnju na slobodno izabran materijal. Slobodno izabrana aktivnost podstiče koncentraciju, povećava energiju deteta, mentalne sposobnosti i omogućuje mu da zagospodari sobom. Mirno okruženje i aktivnost spontano utiču na veću i dužu koncentraciju deteta. Slobodom izbora materijala, poštovanje drugih, čekanjem na red za materijal, strpljenje, komunikacija i harmonija među decom različitog uzrasta, sloboda kretanja, atmosfera u razredu, su delovi njihovog svakodnevnog iskustva. Zajednički život u atmosferi slobodnih iskustava, socijalizacija i kontrola emocija dovodi do normalizacije ponašanja deteta.
Pročitajte i Edukativni materijal na bazi Montesori pedagogije (Šablon ..
U učenju Marije Montesori je veoma značjano shvatiti način na koji ona određuje pojam DISCIPLINE, tačnije ona govori o POSREDNOJ DISCIPLINI, koja se u ovom metodu postiže posrednim putem. Razlikovanje dobrog i lošeg je polazna tačka u formiranju posredne discipline. Često nastavnik misli da je za postizanje voljnog čina dovoljno samo da naredi detetu. Veoma je rasprostranjena iluzija da se molbom ili naredbom traži ono što se ne može imati. Da bi poslušalo dete ne može samo hteti nego mora i znati to umeti. Montesori metod u svakom svom delu sadrži vežbanje volje, što je uslov posredne disciplinovanosti. Dete radi, obavlja koordinisane pokrete sa određenim ciljem, strpljivo ponavlja vežbu i time vežba svoju volju.Posredno disciplinovanje razvija se:
- učenjem kretanja deteta sa smislom u učionici
- motivisanjem na rad u kome ono radi na sebi i održava red u učionici
- doslednim poštovanjem pravila i metoda prilikom učenja vežbi
- učenjem aktiviranja inhibinatornih moći/vežbanje kontrole pokreta/
- i razvijanjem volje
POKRET, RED I RAD, su takođe značajne ideje Montesori učenja kojima ćemo samo kratko posvetiti našu pažnju. Izučavanju razvijanja pokreta je Marija Montesori posvetila svoja naučna istraživanja i ostavila nam dragocena upustva kako to treba raditi na praktičnom nivou. Mišići su odgovorni za praktičnu stranu života i čitav rad volje o kojoj je bilo reči odvija se preko pokreta. Pomoću njega ideja postaje akcija, a materijalna posledica je bolja cirkulacija i rad srca. Potreba deteta za kretanjem je nazaustaviva, ali se paralelno razvijaju inhibinatorne moći koje se harmonizuju sa motoričkim impulsima koji će se podrediti volji. Vežbe praktičnog života podstiču duboku potrebu deteta za organizovanjem svojih pokreta. Ove vežbe usavršavaju sve pokrete, jer se predmeti neprekidno pomeraju vođeni ciljevima koje treba postići.
Razvijanje pokreta ima nekoliko značajnih elemenata:
- preciznost – generički pokret je prosta funkcija , ali ako se u njega ugradi motiv usavršavanja to onda povećava kvalitet pokreta
- periodi čulne osetljivosti su periodi u kome dete izražava snažnu potrebu da postane gospodar svojih pokreta
- koordinacija pokreta – sazrevanjem dete naporom volje sinhronizuje svoje pokrete, čuva postignuti i razvija složeniji nivo
- razlaganje pokreta je faza u kojoj dete pokušava da neku složenu aktivnost razloži na niz izastopnih različitih pokreta u kome su značajni preciznost i tačnost a zanemarena brzina/oblačenje, svlačenje, vežbe praktičnog života i sl.
- razvijanje ravnoteže i kretanje po elipsi je od fundamentalnog značaja za kretanje. Vežbe ravnoteže stvaraju naviku da se pažljivo slede sva kretanja. Vežbe ravnoteže – hodanja po elipsi – ima svoje korake koje će nastavnik pažljivo usložnjavati kada se savlada niži nivo zahteva.
- ekonomija pokreta je značajan elemenat u razvijanju pokreta jer povećava spretnost i uspešnost u radnjama odraslog. Nastavnik će voditi računa da se u toku izvođenja vežbi ne izvede ni jedan suvišni pokret u odnosu na cilj…. Marija Montesori ovaj stepen smatra za vrhovni stepen savršenstva u razvijenosti pokreta
- kontrola pokreta se izvodi putem vežbi koje vode ustanovljavanju apsolutne tišine. Dete koje je postalo gospodar svojih pokreta , zadovoljno svojim motoričkim sposobnostima koristi pokret na nov, prijatan i zanimljiv način. Nagrada za njihovo vežbanje pokreta i njihov uložen napor kojim su postigli samokontrolu je oslobađanje od kontrole odraslih.
Sticanje najveće usavršenosti pokreta ne bi imalo smisla ako to ne bi bilo povezano sa svakodnevnim životom i svakodnevno praktikovalo u životnim okolnostima. RAD deteta se razlikuje od rada odraslog: „Odrasla osoba usavršava svoju okolinu , a dete usavršava svoje biće“. Svrha dečjeg rada je u procesu koji kada se završi ostaje nezavisan od spoljašnjeg cilja. Kraj rada je lična reakcija deteta posle kojeg ne oseća umor nego je u stanju osnaženosti i ispunjenosti energijom. Dete ne traži da bude oslobođeno ovih napora nego traži da obavi svoju misiju potpuno samo. Nastavnik će da pomogne samo kada ono zastane. RED je jedan od najtananijih perioda osetljivosti koje čini dete osetljivim na red i koje je povezano sa spoljašnjim redom. Oni trebaju red u spoljašnjem okruženju predstavlja im zadovoljstvo, daje sigurnost i dobru orijentaciju u prostoru. VEŽBE predstavljaju metodiku individualnog rada deteta sa razvojnim materijalima. Prvi deo je učenje nastavnika izvođenja vežbi. Nastavnik vežba sve dok nije u stanju da savršeno precizno izvodi vežbu. Naravno uz to ide izuzetno važan detalj učenja komunkacije pogledom dete – nastavnika u toku vežbi. Posle toga se prilazi prezentaciji vežbi detetu od strane nastavnika i učenje deteta izvođenju vežbe. Nastavnik vodi računa kako će skrenuti i probuditi pažnju deteta na materijal, sprečiti pogrešnu upotrebu onda kada se materijal koristi bez smisla i obezvređuje, poštovati smislenu aktivnost , ne prekidati je i poštovati greške koje kontroliše materijal. Posle završenog rada /ili ako dete spontano napušta vežbu jer je splasnuo elan kojim je počeo/ nastavnik će da interveniše da se materijal dovede u red i ostavi na njegovo mesto.Drugi deo učenja vežbi je učenje nomenklature. Pošto nastavnik zna tačnu nomenklaturu obratiće pažnju da je i dete tačno nauči, jer razvija jezičku preciznost o osobinama predmeta i njihovim odnosima. Nastavnik nudi tačne reči, jasno i tačno ih izgovara, razlažući ih na zvuke a da pri tom ne izgubi uobičajen ritam govora. Lekcija u tri vremena podrazumeva asocijaciju na čulnu percepciju uz pomoć reči, prepoznavanje predmeta koji odgovara reči i pamćenje reči koja odgovara predmetu /ovo je ……šta je ovo……kako se ovo zove…./ Kada dete radi vežbu nastavnik odlazi u senku i diskretno posmatra proces. MONTESORI AMBIJENT – da bi dete postalo svesno potrebe za otkrićima u svom okruženju i povezivanja sa unutrašnjim bogatstvom utisaka i iskustava obezbeđuje se Montesori ambijent rastućih interesovanja. Komponente montesori ambijenta su :
- sloboda – što znači da dete radi ono što želi izražava sebe, svoju posebnost, da je slobodno do granice do koje ne ugrožava drugog; da je samostalno, ima privatnost i da je neometano dok radi; u montesori ambijentu se poštuju pravila kretanja:polako hodanje, ne vikanje, blagi pokreti, strpljivo čekanje na red poštovanje montesori materijala i svih predmeta i igračaka
- struktura i red – organizacija materijala je po celinama montesori učenja, materijal je na visini pristupačnoj deci,s vaki materijal, predmet ima svoje mesto, poštuju se pravila za korišćenje materijala, nastavnik je model za poštovanje strukture i reda ambijenta
- realnost i priroda – montesori materijali i predmeti su izradjeni od prirodnog materijala i koriste se predmeti a ne njihova imitacija
- lepota i atmosfera – odlikuju smirenost, staloženost, urednost, podsticajna je i verujuća, pruža mir i relaksaciju, nema plagijata i kiča
- zajednički život – predvidja zajedničko donošenje pravila ponašanja dete-dete i dete-nastvanik
MONTESORI MATERIJALI ili materijali za razvoj su u stvari materijalizovana apstrakcija u montesori ambijentu.
Karakteristike Montesori materijala su sledeći:
- svaki predmet ima jednu osobinu/čulni materijal se sastoji od sistema predmeta koji su grupisani prema jednoj osobini – boja, oblik…/
- stupnjevitost materijala, svaka grupa materijala ima jednu osobinu, ali u različitim stupnjevima; svaka grupa materijala u seriji ima svoj minimum i maksimum da bi označavala najveći mogući kontrast
- kontrola greške – je zajednička osobina svih materijala; ova materijalna provera navodi dete da svoje vežbe obavlja razmišljajući
- estetika materijala – je značajna osobina koja fundira privlačnost materijala za dete; materijal poručuje „koristi me pažljivo…“
- podstiče samoaktivnost deteta – samoaktivnost je osobina koja je gotovo najvažnija; dete je je aktivno sa naglaskom na pokret ruke i koordinaciju pokreta…..
- ograničenost materijala – količinski materijal je ograničen da bi usmeravao i vodio ka cilju; pomaže detetu da unosi red u svoj um i da mu olakšava razumevanje bezbroj stvari koje ga okružuju.
Montesori materijali su klasifikovani u učionici na materijale za praktični život, senzorno-perceptivni materijal, za jezik, matematiku, kosmičko obrazovanje, za kultivisanje pokreta, likovno i muzičko obrazovanje.
Pročitajte i Marija Montesori: 14 praktičnih pravila za nastavnike …
MONTESORI NASTAVNIK ima jasnu ideju da se detetu ne daju znanja o osobinama stvari i predmeta. Njegova aktivna uloga se premešta na aktivnu ulogu deteta. To ne znači da se nastavnik oslobađa rada, nego će staviti akcenat na jedan složeniji zadatak bez kojeg ne postoji Montesori praksa, a to je posmatranje aktivnosti deteta i praćenje njegovog razvoja. Nastavnik mora verovati da će učenik pokazati svoju pravu prirodu onda kada otkrije aktivnost koja ga privlači. Treba pažljivo da uoči ovaj momenat jer se na njega gradi sposobnost koncentracije. To je jedan od ciljeva u koji nastavnik treba da uloži svu svoju energiju. Montesori materijal dete bira, uči, usvaja prema sopstvenim interesovanjima i potrebama, a nastavnik je tačka povezivanja deteta i materijala. Montesori nastavnik mora umeti da izabere odgovarajući predmet detetu i da ga pruži na način koji će u detetu da izazove duboku zainteresovanost. Mora dobro da poznaje materijal,da precizno zna tehniku prezentovanja vežbi do tzv. spontane savršenosti. Teškoća koja se javlja u nastavniku je upravo rad na sebi radi promene uloga. Uloga Montesori nastavnika je delikatna i mnogoobrazna – nisu potrebne reči, energija vikanja i nadvikivanja, strogost, nego mudro i obazrivo posmatranje, opsluživanje, priticanje, odstupanje, ćutanje…Teorijska priprema Montesori nastavnika obuhvata: proučavanje značenja pojmova koji su važni za orijentaciju u praksi, dugo samostalno važbanje Montesori vežbi, iskustveno registrovanje teškoća i zanimljivosti koje sadrže materijali, naučene tehnike posmatranja i posedovanje znanja o interakcijama sa roditeljima.
MONTESORI ŠKOLE se razlikuju od državnih škola. Oni počinju rad sa decom od 3-6 godina, i dalje razredi od 6-9, 9-11, 11-14 godina. Za razliku od shvatanja da je škola mesto za sticanje akademskih znanja, Montesori škole rade na tome da razviju prosvećenu i obrazovanu decu, da odneguju njihove nežne iskre radoznalosti, kreativnosti i inteligencije. Učenici ne pamte velike količine podataka, ali zato teže da:
- postignu sigurnost u sebe
- budu nezavisna u razmišljanju
- uče zato što ih svet zanima
- uče zato što su ushićena životom a ne za dobrom ocenom, pružaju osećaj pripadnosti porodici
- uče kako da žive s drugim ljudima.
- zadovoljavaju svoje razvojne potrebe i interesovanja
Montesori škole su zasnovane na principima :
- poštovanje nezavisnosti – svako dete je potpuna i savršena individua i zaslužuje da se prema njemu ponašamo sa punim iskrenim poštovanjem; uspeh je povezan sa tim koliko dete veruje da je sposobno, samostalno biće.
- samostalno razmišljanje i otkrivanje – svako dete uči svojim tempom i načinom koji mu odgovara; nastavnik to mora uvideti i podržavati, sa odsustvom svake prisile
- sloboda kretanja i slobodno izabran rad – deca uče kroz direktan kontakt sa stvarima,kroz pokret i slobodno izražavanje, što podrazumeva slobodno smisleno kretanje u učionici sa određenim ciljem
- U Montesori školama se akcentuje samostalnost deteta do onog stepena do kojeg ima mogućnosti da je razvije. Smatra se za podlogom socijalnog, emocionalnog funkcionisanja i osećanju sigurnosti u osvajanju okoline i sveta – da uči bez nadgledanja od strane odraslih.
Doneti odluku da u svoju praksu nastavnik uvede i Montesori praksu je ozbiljna profesionalna odluka koja zaslužuje poštovanje, jer zahteva veoma ozbiljnu pripremu, savlađivanje novih znanja i umenja i pažljivo polagano menjanje svoje prakse. U tom periodu je važno posvetiti se izučavanju tananih značenja osnovnih ideja Montesori učenja jer je njihovo razumevanje koren promena koje treba nastavnik da učini u sebi samome. One su garancija da idete putem kojim se ređe ide – putem istraživanja i stvaranja.
Izvor: http://www.montesori.org.rs/ https://uciteljskikutak.wordpress.com/