Монтесори технике за превазилажење тантрума (код куће и на јавном месту)

Ако сте имали или сад имате двогодишњака (или годину, две старије дете) онда, вероватно, знате шта значи тантрум. Ок, можда спадате у оне малобројне чија деца немају потребу да своје емоције искажу гласно. И осим ако је разлог томе то што су уплашени ваше реакције, онда можемо само да вам завидимо на темпу емотивног развоја који ваше дете постиже.

Ми, остали, знамо како изгледа љутња јер се из паркића мора кући. Или због тога што бака и дека морају да крену. Или зато што је рођендан у играоници готов. Или зато што је дан био превише узбудљив, па је тешко посложити сва та осећања.

Тантруми су, у већини случајева, неизбежан саставни део родитељства, али то како их ви прихватате и како на њих реагујете може направити велику разлику.

Постоје две врсте тантрума, за нас родитеље – они који се дешавају код куће и они који се десе на јавном месту. А стратегија којом ћете их решавати зависи управо од места где се тантрум догодио.

Технике за решавање испада беса код куће, у складу са Монтесори методама

Кад се тантрум догоди код куће, најбоље је да удахнете дубоко и провозате се на таласу емоција. То је онај тренутак кад треба да покажете детету да су сва његова осећања у реду и да је с њим све у реду, те да његова прејака осећања нису нешто са чим ви, као родитељ, не можете да се суочите. Показујући им да можете да поднесете сузе и гласан плач, показујете им да је нормално имати снажне емоције. Само је потребно да, корак по корак, научимо шта с њима.

1. Будите ту и будите стрпљиви

Ако можете, седите на под са својим дететом кад крене “хистерија”. Погледајте их, али немојте их одмах додиривати или им се обраћати (осим ако је у питању безбедност).

Не чините ништа што ће им дати до знања да ви заправо само желите да се његове емоције што пре склоне, да нестану, јер вам сметају.

2. Не пожурујте

Те велике емоције морају напоље. Тако да, ако спречите да изађу сада, ето њих касније. Можда због чоколаде у супермаркету или због неке играчке на игралишту. Такође, што дуже покушавате да, у току самог тантрума, уразумите дете и логичким објашњењима окончате испад, то ће он дуже трајати. Упамтите да ће проћи. Зато је важно, с децом, увек почети спремање 15 минута раније кад негде идете. Јер никад не знате кад ће вам требати мало времена за тантрум.

3. Понудите разговор и утеху кад висите да су спремни

Препознаћете сами тренутак у ком се дете “враћа” и кад се талас емоција смирује. Можда ће и даље плакати, али без толико енергије.

У том тренутку, понудите утеху. Можда само загрљај, ако им то прија. Покажите им да их волите и у њиховим најгорим моментима, а не само кад су мазни и слатки.

4. Признајте осећања

Кад се дете смири, поразговарајте о осећањима. Признајте им да је њихова емоција сасвим у реду и да нису због тога лоши. Покажите да сте разумели због чега се десио испад.

Нека и ваше дете покуша да именује осећања (да ли је било љуто, тужно, разочарано…). Свако осећање је прилика за учење и емоционални раст.

Ово је могуће, наравно, у оној идеалној ситуацији када сте код куће и можете да оставите то што радите и посветите се детету. Али сви ми знамо да је то ретко случај. Чак и ако сте код куће, вероватно је ту вечера коју треба спремити и старије дете коме треба помоћ око домаћих задатака.

Ипак, и ако се десило у тренутку кад немате времена за много разговора, пронађите га касније у току дана, док перете зубе детету или га спремате за кревет. И, оно што је врло важно, поновите му да су велике емоције у реду, да је плакање сасвим у реду, али ако је тантрум био буран те је могао да повреди себе или неког другог, то је онда посебна тема за разговор – шта јесте, а шта није у реду радити кад смо љути.

А у јавности?

Како ћете реаговати на тантрум који се дешава на јавном месту зависи од тога колико вам је важно шта ће други људи о вама и вашем детету рећи/мислити. Ако вас се то не тиче, све док дете не угрожава друге око себе, можете урадити исту ствар као код куће. Наравно, ако се налазите у супермаркету, где ваше дете смета другим купцима који не могу да обаве куповину, уљудно је да подигнете дете и изађете.

Ако, као ја, чим крене тантрум у јавности почнете да горите у лицу, а срце вам лупа 100 на сат, онда ће вам дефинитивно требати другачији приступ.

1. Процените ситуацију

Колико је близу тантрум? Можда га можете спречити скретањем пажње или засмејавањем детета. Најпре дубоко удахните и покушајте да се ослободите стреса који у вама настаје, а одмах затим реагујте и покушајте да допрете до детета пре него што се тантрум догоди.

Ако се, ипак, неизбежно не може спречити…

2. Одведите дете на сигурно место

Ни дете се неће осећати добро ако, кад се емоције смире, буде свесно да ја било у центру пажње због својих испада. Зато је добра идеја да га склоните у део игралишта где сте колико толико сами односно да једноставно напустите продавницу или парк.

Најважније је да све ово не урадите у бесу. Да не излетите бесно из продавнице, говорећи детету да се од њега ништа не може урадити, да вам уништава дан. Чак и ако вам те намирнице по које сте дошли баш требају. Уместо тога, само реците детету да га водите на неко тихо место где можете на миру да будете заједно.

3. Ако је потребно, скрените пажњу

Иако код куће не бих препоручила скретање пажње детету са онога због чега се љути, па ни са саме љутње, понекад је у јавности то најбоље решење.

Ако сте у парку, а тантрум још није достигао врхунац, покушајте да им покажете рупу коју је направила кртица, мрава који носи мрвице…

Ако сте у куповини, затражите помоћ. “Не могу да се сетим где у овој продавници стоји хлеб. Хоћеш ми помоћи да га нађем?”

4. Очекујте тантрум касније

Ако успете да детету скренете пажњу и спречите испад беса у јавности, знајте да су у њему и даље та велика осећања која чекају да изађу. Десиће се то, вероватно, касније у току дана.

Током времена, кроз разговоре, али након олује, учите их прихватљивим начинима исказивања емоција. Али знајте да је то врло спор процес. Корак по корак.

Почните тако што ћете именовати емоције које верујете да дете има кад је љуто и тако што ћете увек бити ту.

Како време буде пролазило, тантруми ће се смањивати, а дете ће почети да емоције изражава онако како то чинимо и ми, одрасли у његовом животу.

Приредила А. Цвјетић