Кабасто је, заузима много места у аутомобилу, непотребан је трошак, дете се буни, не воли, ма ни ми то нисмо користили као деца, не дешавају се баш често те незгоде…
Можемо да смислимо још много изговора због којих не треба дете да возите у седишту, али ниједан валидан. Ниједан довољно снажан. Јер, ако је икад, иједно дете повређено или изгубило живот због тога што се возило код маме у крилу или везано само појасом иако је за то премало, сви остали разлози падају у воду. А то се, нажалост, јесте десило. У 2018. години, у саобраћају је живот изгубило 11, а повређено 1455 деце.
„Много чинилаца утиче на безбедност деце у саобраћају, али спречавању повреда и смањењу последица у возилима највише доприноси одговарајуће ауто-седиште док су мали, а касније појас. Управо њихова употреба се директно одражава на број погинуле и повређене деце.“ – каже Душко Пешић, начелник Одељења за планирање, превенцију и едукацију Агенције за безбедност саобраћаја.
Акција у Акси: Безбедност никада није на одмору
У Акса радњама у току је акција Безбедност никадa није на одмору, па су ауто-седишта снижена и преко 35%. На акцији су седишта произвођача чији је квалитет доказан на бројним тестовима.
Шта треба да знате о Закону
- дечја ауто-седишта су обавезна за све малишане ниже од 135 цм
- деца млађа од 12 година не смеју да се превозе на предњем седишту (изузетак су деца до три године која се могу превозити на предњем седишту у одговарајућем ауто-седишту, окренута супротно од смера кретања возила и када аутомобил нема или је искључен безбедоносни ваздушни јастук)
- казном од 20.000 до 40.000 динара или казном затвора до 30 дана, као и са шест казнених поена биће кажњени они који у крилу, на предњем седишту превозе дете млађе од 12 година
- највећа казна, од минимум 15 дана затвора или 100.000 до 120.000 динара, предвиђена је уколико се дете млађе од 12 година превози на месту које није предвиђено за седење.
Шта треба да знате пре него што купите ауто-седиште
При куповини ауто-седишта за дете, било да су нова или половна, Ивана Михајловић, инструкторка за дечја седишта, каже да треба пазити да:
- седиште одговара узрасту а треба гледати његове карактеристике тако да га дете не прерасте брзо;
- седиште одговара аутомобилу. Саветујемо да се пре куповине обавезно испроба, било да се фиксира појасом или ISOFIX-ом, треба проверити и да ли се правилно и довољно чврсто може поставити у аутомобил. Да би седиште било правилно постављено, када се причвршћује појасом, појас треба провући по упутству произвођача, а онда тако снажно затегнути да када се седиште повуче лево-десно у доњем делу, не мрда више од два центиметра. Идеално би било да се не мрда уопште. Проверити да ли за аутомобил постоји „car fitting lista“ седишта која одговарају; проверити у упутству аутомобила на којим местима је дозвољено постављање седишта, те који још систем причвршћивања има то седиште. Наиме, када се седиште причврсти за ISOFIXкуке, потребно је обезбедити и трећу тачку везивања, такозвану антиротацију. Код неких седишта то је потпорна нога, код неких каиш који се качи за посебан вез у гепеку, а код неких појас аутомобила. Све то треба пажљиво проучити у упутству произвођача дечјег седишта, а потом видети шта је од тога могуће у вашем аутомобилу;
- када је реч о половним седиштима, важно је знати да се више не сме користити оно које је било у судару било да је у том тренутку дете било у њему или не. Наиме, током судара, чак и при малим брзинама, на пластици седишта настају микро-оштећења и нема гаранције да ће оно, иако изгледа неоштећено, следећи пут издржати силе судара. Затим треба обратити пажњу на рок трајања ауто-седишта. Сваки произвођач даје рок трајања за своје седиште од пет година па навише, а датум производње утиснут је у пластици. Седиште које се дуго користи изложено је великим променама температуре у аутомобилу, силама које делују на њега код наглих кочења, а и копча и каишеви имају рок трајања. Зато саветујемо родитељима да половно седиште узимају или купују само од некога коме верују, а да и тада провере да ли оно има све оригиналне делове, да ли је неоштећено и у року трајања.
Много је оних родитеља који децу на дужим путовањима возе невезану, како би им „било удобније“ и како би могли да одспавају. Много боље решење је да праве чешће паузе како би се дете протегло него да ризикују његову безбедност што, возећи га на задњем седишту на непрописан начин, несумњиво чине.
Такође, верујући да је у реду не везивати појас јер идемо „само до продавнице“ правимо велику грешку – већина удеса дешава се на три километра од одредишта. Непредвиђена ситуација за коју можда уопште нисте сами одговорни може се једнако вероватно десити на 200 метара и на 200 километара од куће, а од вас зависи да ли ћете створити безбедне услове за вожњу за своје најмилије.