Kabasto je, zauzima mnogo mesta u automobilu, nepotreban je trošak, dete se buni, ne voli, ma ni mi to nismo koristili kao deca, ne dešavaju se baš često te nezgode…
Možemo da smislimo još mnogo izgovora zbog kojih ne treba dete da vozite u sedištu, ali nijedan validan. Nijedan dovoljno snažan. Jer, ako je ikad, ijedno dete povređeno ili izgubilo život zbog toga što se vozilo kod mame u krilu ili vezano samo pojasom iako je za to premalo, svi ostali razlozi padaju u vodu. A to se, nažalost, jeste desilo. U 2018. godini, u saobraćaju je život izgubilo 11, a povređeno 1455 dece.
„Mnogo činilaca utiče na bezbednost dece u saobraćaju, ali sprečavanju povreda i smanjenju posledica u vozilima najviše doprinosi odgovarajuće auto-sedište dok su mali, a kasnije pojas. Upravo njihova upotreba se direktno odražava na broj poginule i povređene dece.“ – kaže Duško Pešić, načelnik Odeljenja za planiranje, prevenciju i edukaciju Agencije za bezbednost saobraćaja.
Akcija u Aksi: Bezbednost nikada nije na odmoru
U Aksa radnjama u toku je akcija Bezbednost nikada nije na odmoru, pa su auto-sedišta snižena i preko 35%. Na akciji su sedišta proizvođača čiji je kvalitet dokazan na brojnim testovima.
Šta treba da znate o Zakonu
- dečja auto-sedišta su obavezna za sve mališane niže od 135 cm
- deca mlađa od 12 godina ne smeju da se prevoze na prednjem sedištu (izuzetak su deca do tri godine koja se mogu prevoziti na prednjem sedištu u odgovarajućem auto-sedištu, okrenuta suprotno od smera kretanja vozila i kada automobil nema ili je isključen bezbedonosni vazdušni jastuk)
- kaznom od 20.000 do 40.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana, kao i sa šest kaznenih poena biće kažnjeni oni koji u krilu, na prednjem sedištu prevoze dete mlađe od 12 godina
- najveća kazna, od minimum 15 dana zatvora ili 100.000 do 120.000 dinara, predviđena je ukoliko se dete mlađe od 12 godina prevozi na mestu koje nije predviđeno za sedenje.
Šta treba da znate pre nego što kupite auto-sedište
Pri kupovini auto-sedišta za dete, bilo da su nova ili polovna, Ivana Mihajlović, instruktorka za dečja sedišta, kaže da treba paziti da:
- sedište odgovara uzrastu a treba gledati njegove karakteristike tako da ga dete ne preraste brzo;
- sedište odgovara automobilu. Savetujemo da se pre kupovine obavezno isproba, bilo da se fiksira pojasom ili ISOFIX-om, treba proveriti i da li se pravilno i dovoljno čvrsto može postaviti u automobil. Da bi sedište bilo pravilno postavljeno, kada se pričvršćuje pojasom, pojas treba provući po uputstvu proizvođača, a onda tako snažno zategnuti da kada se sedište povuče levo-desno u donjem delu, ne mrda više od dva centimetra. Idealno bi bilo da se ne mrda uopšte. Proveriti da li za automobil postoji „car fitting lista“ sedišta koja odgovaraju; proveriti u uputstvu automobila na kojim mestima je dozvoljeno postavljanje sedišta, te koji još sistem pričvršćivanja ima to sedište. Naime, kada se sedište pričvrsti za ISOFIXkuke, potrebno je obezbediti i treću tačku vezivanja, takozvanu antirotaciju. Kod nekih sedišta to je potporna noga, kod nekih kaiš koji se kači za poseban vez u gepeku, a kod nekih pojas automobila. Sve to treba pažljivo proučiti u uputstvu proizvođača dečjeg sedišta, a potom videti šta je od toga moguće u vašem automobilu;
- kada je reč o polovnim sedištima, važno je znati da se više ne sme koristiti ono koje je bilo u sudaru bilo da je u tom trenutku dete bilo u njemu ili ne. Naime, tokom sudara, čak i pri malim brzinama, na plastici sedišta nastaju mikro-oštećenja i nema garancije da će ono, iako izgleda neoštećeno, sledeći put izdržati sile sudara. Zatim treba obratiti pažnju na rok trajanja auto-sedišta. Svaki proizvođač daje rok trajanja za svoje sedište od pet godina pa naviše, a datum proizvodnje utisnut je u plastici. Sedište koje se dugo koristi izloženo je velikim promenama temperature u automobilu, silama koje deluju na njega kod naglih kočenja, a i kopča i kaiševi imaju rok trajanja. Zato savetujemo roditeljima da polovno sedište uzimaju ili kupuju samo od nekoga kome veruju, a da i tada provere da li ono ima sve originalne delove, da li je neoštećeno i u roku trajanja.
Mnogo je onih roditelja koji decu na dužim putovanjima voze nevezanu, kako bi im „bilo udobnije“ i kako bi mogli da odspavaju. Mnogo bolje rešenje je da prave češće pauze kako bi se dete proteglo nego da rizikuju njegovu bezbednost što, vozeći ga na zadnjem sedištu na nepropisan način, nesumnjivo čine.
Takođe, verujući da je u redu ne vezivati pojas jer idemo „samo do prodavnice“ pravimo veliku grešku – većina udesa dešava se na tri kilometra od odredišta. Nepredviđena situacija za koju možda uopšte niste sami odgovorni može se jednako verovatno desiti na 200 metara i na 200 kilometara od kuće, a od vas zavisi da li ćete stvoriti bezbedne uslove za vožnju za svoje najmilije.