Можда мислите да је реч деца заправо множина именице дете. Али не, није!
Имамо именицу (то) дете, што нас упућује на правилно размишљање да је дете реч средњег рода у једнини, као, рецимо, и (то) име. Међутим, именица име има множину имена, а дете нема множину детета. Никада нећемо рећи: Заболе ме глава од вриске тих детета, Често поклањам играчке дететима, Видим детета како иду по киши без кабанице или: Детета, долазите сместа овамо! Уместо такве множине која не постоји користимо увек збирну именицу деца.
Дакле, реч деца није множина именице дете, а и не стоји у множини (мада вас нешто вуче да то помислите, зар не?).
Деца, као и све збирне именице, имају само једнину јер означавају скуп.
– Деца, а једнина! Хм-хм! – можда и даље сумњате.
Ипак, именица деца је, запамтите, именица женског рода у једнини. Доказ за то је промена по падежима. Реч деца мења се исто као све именице женског рода у једнини, рецимо као именица жена – од жене, жени, жену, жено, са женом, о жени (па тако и: од деце, деци, децу, децо, с децом, о деци).
Само још да допуним! Можда ће бити лакше за памћење. Кад се питате да ли нека именица има множину, ставите је у инструментал. Уколико је у инструменталу наставак -ом или -ем, та именица има једнину. А ако је у инструменталу -ама, -има, то значи да је то множина. Кад треснете вратИМА, знамо да су та ваша врата именица у множини. Сечете маказАМА –знамо опет да је множина. Дружите се с децОМ – именица деца је у једнини.
Пише: Виолета Бабић, лектор у Креативном центру и аутор три збирке језичких цртица, као и Књиге за сваку девојчицу и Књиге за сваког дечака.
Ok. И како је онда множина именице „деца“?
Шта да радимо са глаголом који, уз именицу ДЕЦА стоји у множини: Деца су добра? Да ли нам то указује ипак да се ради о множини? Ако погледамо именицу ЈАГЊАД, видимо без сумње да је у питању једнина: Јагњад је бела. Међутим, код именица ДЕЦА, БРАЋА… то није случај. Ако, пак, конгруенција није меродавна, шта јесте? Само инструментал једнине?