Мрежа школа и докле се стигло са “кројењем”

Мрежа школа кроји се већ годинама и још није скројена у свим градовима и општинама у Србији. Њена суштина су оптимизација и рационализација, а то аутоматски изазива бојазан код просветних радника – да ће остати без фонда часова и постати технолошки вишак, али и код родитеља и локалне заједнице – забринутих за опстанак школа, поготово оних с малим бројем ученика. Да је та стрепња негде и оправдана, указао је ових дана Бранко Ружић, министар просвете, а преноси Политика.

Foto: Canva

Ресорни министар је подсетио да акт о мрежи јавних средњих школа доноси влада, док акт о мрежи вртића, односно осмолетки, доносе општине и градови који су их основали, а на тај документ просветни врх даје сагласност.

Отворени подаци Министарства просвете показују да у нашем предуниверзитетском систему укупно има 2.220 јавних и приватних установа: 386 предшколских установа, 1.283 основне школе и 551 средња. Када се издвоје само јавне установе, доуниверзитетску мрежу образовања и васпитања чини: 187 вртића, 1.246 осмолетки и 495 средњих школа, заједно то је 1.928. Та статистика потврђује да у овом тренутку има 199 приватних обданишта, дакле за дванаест више него државних на нивоу републике, док приватних основних (17) и средњих (51) школа има далеко мање него државних. И та статистика може да завара, јер иако приватних предшколских установа има више, оне су знатно мањег капацитета него државне, и чак две трећине укупног броја малишана који иду у вртиће похађа обданишта чији су оснивачи општине и градови.

Најодговорнији за образовање, истакао је министар просвете, свесни су да постоје средине где се смањује број деце, да се поједине општине суочавају с негативним демографским трендовима и да у изради мреже школа треба узети у обзир и економску развијеност средина у којима се налазе.

– Логичан одговор на овај изазов превасходно подразумева реорганизацију постојећих људских и финансијских ресурса унутар јавног сектора како би услуге које различити подсистеми јавног сектора пружају грађанима на најбољи начин одговарале новој демографској слици друштва. – указао је Ружић и наглaсио да су добродошли сви примери добре праксе, препоруке и предлози који ће поступак израде мреже установа водити добром намером и у најбољем интересу ученика.