Deca su od prvih dana života izložena raznim zvucima, od kojih njihovu pažnju najviše privuče muzika. Brojne studije govore o uticaju muzike na decu još u prenatalnom periodu, dok su u maminom stomaku. Zato mama treba da sluša muziku koja umiruje… Potrebu za muzičkim izražavanjem (kao i plesnim) deca ispoljavaju od najranijeg uzrasta. Muzika i pokret su neizostavni elementi dečjeg odrastanja. I pre nego što dete prohoda, ono već ume da igra uz muziku. A pre nego što stvarno progovori, dete peva. Stručnjaci ističu koliko je pokret važan za razvoj dečje inteligencije, a muzika i pokret su nerazdvojivi, posebno kod najmlađe dece.
Za razvoj muzičkih sposobnosti dece, za njihov pravilan emocionalni razvoj, kao i razvoj njihovih budućih estetskih kriterijuma, važno je da ona od najranijeg uzrasta slušaju dečju muziku. Dečja muzika im je tematski prilagođena, za razliku od muzike koju slušaju odrasli, a koju deca ne mogu da tumače na pravi način. Bez obzira na to što neka vrsta muzike mami ili tati jako prija, to ne znači da je ona dobra za njihovo dete. Pevanjem dečjih pesama deca, pored razvoja muzikalnosti, melodijskog sluha, osećaja za tonske visine, razvijaju i vokalni aparat, poboljšava im se dikcija, pamćenje, disanje, razvijaju se emocionalno, a pošto to najčešće rade uz pokret, razvijaju i motoričke veštine i inteligenciju. Zato, pustite decu da pevaju na sav glas! Dečje pesme.
Roditelji dece starijeg uzrasta često brinu da će bavljenje muzikom njihovo dete dodatno opteretiti i predstavljati još jednu u nizu obaveza, pored redovne škole, sporta, jezika…, ili da će im oduzeti vreme za „važnije stvari“. Nisu svesni da muzika može da doprinese mnogo boljem napredovanju njihovog deteta. Pre svega, dete će biti srećnije i zadovoljnije.
Kada govorimo o njihovoj sreći i zadovoljstvu u životu, muzika je tu vrlo važan faktor. Mladi moraju da nauče i kako da naprave predah od svakodnevnih obaveza, kako da se izbore sa stresom koji je sve prisutniji među školskom decom, kako da pronađu vreme za sebe, kada bi se bavili onim što stvarno vole. Jer, veoma često su primorani da rade ono što zapravo ne žele.
Koliko je važno da dete nauči da ima pravilan kritički stav prema muzici koju sluša i koliko je bitan „monitoring“ od strane odraslih, ne mora se mnogo isticati. Jasno je da se na sve moguće načine, preko svih deci dostupnih medija, „servira“ najčešće kič i šund muzika. Muzika koja je za „jednokratnu upotrebu“, koja nema nikakav kvalitet, pesme čiji tekstovi ne nose nikakvu poruku ili, još gore, pogrešnu. Muzički sadržaji traju sve kraće, pa se pesme više ne slušaju od početka do kraja, već manje od minut od svake. To se pravda činjenicom da dečja pažnja traje sve kraće. Pitanje je, da li dečja pažnja zaista nekim čudom traje sve kraće ili su krivi upravo sadržaji koji im se nude? Suprotno tome, kvalitetna muzika može baš da posluži da im se fokus i pažnja produže i prodube.
Jedan broj stručnjaka koji se bavi razvojem dece ističe da su u nižim razredima najvažniji predmeti Muzičko, Likovno i Fizičko. Kada bi se sagledale stvarne potrebe i problemi današnjice i kada bi težište bilo prvenstveno na razvoju dece, a ne na akumuliranju bespotrebnih činjenica, možda bi se mogao napraviti pomak i muzika bi se mogla vrlo vešto iskoristiti u cilju sveukupnog dečjeg razvoja.
A zašto je akumuliranje činjenica bespotrebno? Jer su informacije danas vrlo dostupne, na jedan su „klik“. Do informacije je lakše doći nego ikada, ali ono što deca ne znaju je kako da sve te informacije povežu, kako da razlikuju bitno od nebitnog, kako da pronađu pravu, verodostojnu i tačnu informaciju…
U „moru“ onoga što se danas predstavlja kao muzika, deci je teško da prepoznaju šta je dobro, a šta ne… Oni znaju da im se nešto „sviđa“, a ne znaju zašto. Brojne su zamke koje im se poturaju, a tako je i u muzičkoj industriji. Zato su tu roditelji, muzički pedagozi i svi oni koji ukazuju na značaj pravilnog razvoja estetskih vrednosti kod dece, gde se kao najvažnije ističe pravilno usmeravanje od najranijeg uzrasta. Naučimo ih da naprave bitnu razliku između kvaliteta i „jeftinog proizvoda“.
Zato, roditelji, ponudite deci kvalitetne muzičke sadržaje, razgovarajte sa njima o muzici i umetnosti uopšte. Idite zajedno na koncerte. Slušajte muziku zajedno. Kupite mu instrument ako je ono izrazilo želju da svira, a vi ste u mogućnosti. Ne utišavajte dete kada peva, jer je vama baš u tom trenutuku do tišine… Potrudite se da deci omogućite da muzika oplemeni njihove živote!
Autor: Sonja Matanov-Jerković, muzički pedagog