Пројекат електронског дневника у овом тренутку у потпуности се спроводи у 60 основних и средњих школа у Србији, док се у 30 образовних установа завршавају обуке наставника за коришћење ес-дневника.
У наредном периоду сукцесивно ће се укључивати по 30 школа, а план Министарства просвете је да до краја првог полугодишта свих 200 школа које су део пилот пројекта почну са вођењем електронске евиденције података, каже за Данас Бојан Радић, руководилац пројекта „еПросвета“.
Он објашњава да ће школе које се последње буду укључиле у пројекат водити двоструку евиденцију, јер би само електронска евиденција подразумевала да морају да унесу све податке из папирних дневника у рачунар, што је огроман посао. Иако је речено да обавеза вођења дупле евиденције важи само за средње школе због актуелног Закона о средњој школи, неке осмолетке од старта све податке уносе и у папирне дневнике, неки пишу само оцене и изостанке, а у појединим образовним установама су од почетка школске године користили електронски дневник, а сада часове паралелно уписују и у „старе“ дневнике. Радић наводи да за тим нема потребе и да не постоји бојазан да ће подаци из рачунара нестати, напомињући да Министарство просвете није упутило такав захтев школама.
Он подсећа да ће школе на крају школске године морати да имају само један дневник – или ће комплетна документација бити одштампана из електронског или ће бити у „обичном“ дневнику, те да није дозвољено да се део података чува на једном, а део на другом месту.
У школама различито реагују на увођење ес-дневника. Директори са којима смо разговарали кажу да су старији наставници углавном били против, али има и примера да су неки пред пензијом радо прихватили ову новину. Највише замерки је у средњим школама, пре свега због обавезе вођења двоструке евиденције, али и недостатка рачунара.
У крагујевачкој Политехничкој школи највећи проблем је, према речима запослених, то што у наставничким канцеларијама тренутно има само три рачунара, па наставници податке морају да уносе у паузи између часова или на крају наставе.
– У образовању постоји много проблема и најлакше је рећи да нисмо спремни, али верујем да ћемо успети да превладамо почетне проблеме. Ми нисмо ушли у пројекат од 1. септембра. У нашој школи обуке наставника су завршене тек пре петнаестак дана и тек се уходавамо. Нисмо добили рачунаре од Министарства, али смо успели да набавимо неколико из сопствених прихода. Позивам друштвено одговорне компаније да помогну школама, јер је електронски дневник добра ствар – каже за Данас Синиша Којић, директор Политехничке школе.
И Прва крагујевачка гимназија, која је од недавно у пилот пројекту, још увек нема рачунаре у свакој учионици, али директорка те образовне установе Славица Марковић верује да ће се, након што се уходају, запослени врло брзо уверити у предности електронског дневника.
Коментаришући чињеницу да су неке школе ушле у пројекат без довољно компјутера, Бојан Радић из Министарства просвете каже да је за ову намену школама подељено 700 рачунара, од тога само два у Београду, демантујући тиме наводе да су престоничке школе у предности. Он подсећа да школе за овај пројекат могу да добију рачунаре искључиво из донација, што је објективно ограничење за набавку информатичке опреме за ес-дневник. Ипак, подсећа да ће школе у оквиру два велика пројекта министарстава просвете и трговине, туризма и телекомуникација добити рачунаре за реализацију наставе информатике, која је од ове године обавезан предмет од петог разреда, али да Министарство није хтело да чека завршетак тих пројеката да би кренуло са увођењем електронског дневника.
Родитељи и даље без шифри
Бојан Радић није прецизирао када ће родитељима бити подељене шифре за логовање на систем, како би могли да у сваком тренутку виде оцене. Он напомиње да су у току консултације са повереником за информације од јавног значаја како би се све недоумице отклониле и да се не би десило „да због журбе једна добра идеја буде на било који начин искомпромитована“.
Извор: Данас