Projekat elektronskog dnevnika u ovom trenutku u potpunosti se sprovodi u 60 osnovnih i srednjih škola u Srbiji, dok se u 30 obrazovnih ustanova završavaju obuke nastavnika za korišćenje es-dnevnika.
U narednom periodu sukcesivno će se uključivati po 30 škola, a plan Ministarstva prosvete je da do kraja prvog polugodišta svih 200 škola koje su deo pilot projekta počnu sa vođenjem elektronske evidencije podataka, kaže za Danas Bojan Radić, rukovodilac projekta „eProsveta“.
On objašnjava da će škole koje se poslednje budu uključile u projekat voditi dvostruku evidenciju, jer bi samo elektronska evidencija podrazumevala da moraju da unesu sve podatke iz papirnih dnevnika u računar, što je ogroman posao. Iako je rečeno da obaveza vođenja duple evidencije važi samo za srednje škole zbog aktuelnog Zakona o srednjoj školi, neke osmoletke od starta sve podatke unose i u papirne dnevnike, neki pišu samo ocene i izostanke, a u pojedinim obrazovnim ustanovama su od početka školske godine koristili elektronski dnevnik, a sada časove paralelno upisuju i u „stare“ dnevnike. Radić navodi da za tim nema potrebe i da ne postoji bojazan da će podaci iz računara nestati, napominjući da Ministarstvo prosvete nije uputilo takav zahtev školama.
On podseća da će škole na kraju školske godine morati da imaju samo jedan dnevnik – ili će kompletna dokumentacija biti odštampana iz elektronskog ili će biti u „običnom“ dnevniku, te da nije dozvoljeno da se deo podataka čuva na jednom, a deo na drugom mestu.
U školama različito reaguju na uvođenje es-dnevnika. Direktori sa kojima smo razgovarali kažu da su stariji nastavnici uglavnom bili protiv, ali ima i primera da su neki pred penzijom rado prihvatili ovu novinu. Najviše zamerki je u srednjim školama, pre svega zbog obaveze vođenja dvostruke evidencije, ali i nedostatka računara.
U kragujevačkoj Politehničkoj školi najveći problem je, prema rečima zaposlenih, to što u nastavničkim kancelarijama trenutno ima samo tri računara, pa nastavnici podatke moraju da unose u pauzi između časova ili na kraju nastave.
– U obrazovanju postoji mnogo problema i najlakše je reći da nismo spremni, ali verujem da ćemo uspeti da prevladamo početne probleme. Mi nismo ušli u projekat od 1. septembra. U našoj školi obuke nastavnika su završene tek pre petnaestak dana i tek se uhodavamo. Nismo dobili računare od Ministarstva, ali smo uspeli da nabavimo nekoliko iz sopstvenih prihoda. Pozivam društveno odgovorne kompanije da pomognu školama, jer je elektronski dnevnik dobra stvar – kaže za Danas Siniša Kojić, direktor Politehničke škole.
I Prva kragujevačka gimnazija, koja je od nedavno u pilot projektu, još uvek nema računare u svakoj učionici, ali direktorka te obrazovne ustanove Slavica Marković veruje da će se, nakon što se uhodaju, zaposleni vrlo brzo uveriti u prednosti elektronskog dnevnika.
Komentarišući činjenicu da su neke škole ušle u projekat bez dovoljno kompjutera, Bojan Radić iz Ministarstva prosvete kaže da je za ovu namenu školama podeljeno 700 računara, od toga samo dva u Beogradu, demantujući time navode da su prestoničke škole u prednosti. On podseća da škole za ovaj projekat mogu da dobiju računare isključivo iz donacija, što je objektivno ograničenje za nabavku informatičke opreme za es-dnevnik. Ipak, podseća da će škole u okviru dva velika projekta ministarstava prosvete i trgovine, turizma i telekomunikacija dobiti računare za realizaciju nastave informatike, koja je od ove godine obavezan predmet od petog razreda, ali da Ministarstvo nije htelo da čeka završetak tih projekata da bi krenulo sa uvođenjem elektronskog dnevnika.
Roditelji i dalje bez šifri
Bojan Radić nije precizirao kada će roditeljima biti podeljene šifre za logovanje na sistem, kako bi mogli da u svakom trenutku vide ocene. On napominje da su u toku konsultacije sa poverenikom za informacije od javnog značaja kako bi se sve nedoumice otklonile i da se ne bi desilo „da zbog žurbe jedna dobra ideja bude na bilo koji način iskompromitovana“.
Izvor: Danas